Николић превазишао очекивања

Досадашња спољна политика председника Србије Томислава Николића може се оценити позитивно, а он сам је, премда још треба да учини на свом државничком профилисању, превазишао сва очекивања, оценили су за Танјуг спољнополитички експерти, анализирајући дипломатски ангажман председника Србије.

"Николић из маја и јуна прошле године није Николић из јануара ове године", кратко констатује хрватски политички аналитичар Давор Ђенеро, а члан Форума за међународне односе Милан Карагаћа објашњава да је председник Србије превазишао сва досадашња очекивања произашла из његовог деловања као опозиционог политичара и медијске слике која је у том периоду о њему настала.

"Од Николића се није очекивало да ће бити толико отворен, директан, јасан и резолутан у погледу кључних питања наше спољне политике, а то су Европска унија и Косово", рекао је Карагаћа.

Он је подсетио да је председник Србије, када је реч о проблему Косова и Метохије, показао храброст да донесе државничку одлуку износећи јасну позицију и спремност за коначно решење.

"На тај начин јавно мњење добило је неки други угао гледања на спољну политику и реагује с одобравањем, јер види да се нешто решава. То што он сада чини, да је, рецимо, бивши председник Србије Борис Тадић урадио, то би било жестоко нападнуто. Можда би дошло и до демонстрација, јер знамо како су медији реаговали када се Тадић случајно срео са премијером Косова Хашимом Тачијем у Дубровнику", истакао је Карагаћа.

С њим је сагласна и извршна директорка Центра за грађанско образовање у Подгорици Далиборка Уљаревић, која сматра да председник Србије "сигурно није онај Николић опозиционар".

"За сада се чини да Николић без задршке прихвата евроатлантске интеграције као дефинитивни избор. За многе је крајње позитивно изненађење начин на који Николић схвата регионалне односе и њихов значај. Он је, дефинитивно, открио тај значај и види да озбиљне државничке политике нема без озбиљне регионалне политике и, што је најважније, у томе јесте будућност бављења политиком на овим просторима", сматра Уљаревићева.

Николић спреман да учи

Хрватски аналитичар Ђенеро свој утисак да готово да није реч о истој особи када се анализира Николић опозиционар и Николић шеф државе образлаже Николићевом спремношћу да учи: "Он учи. Цео живот био је опозициони политичар и његов дискурс је био другачији него што је дискурс председника", рекао је Ђенеро.

Према његовом мишљењу, Николић је на почетку мандата грешио у томе што је био превише слободан у иступању.

"Председник државе мора свако своје иступање одмерити три пута и рећи само половину оног што има да каже. Кад даје интервјуе, стручне службе раде ауторизацију текстова, како би се избегла свака могућа погрешна интерпретација. То Николић на почетку није радио и тада су се десили проблеми који још и данас утичу на односе с другима", сматра Ђенеро.

Николић је, како каже, затворио врата за озбиљне разговоре са председником Хрватске Ивом Јосиповићем тако што је на почетку мандата "чак и више у периоду од избора до инаугурације него након ње" дао неке изјаве које су у Загребу лоше примљене.

Саговорници Танјуга сматрају да је сувише рано дискутовати о томе да ли су друге земље почеле више да уважавају Србију откако је Николић председник.

"Србија је Европи и региону проблем због косовског питања, тако да се не бих сложио да је сада Србија толико много скочила и да је сада значајнија и признатија. Све ће зависити од тога колико Србија буде истрајна и озбиљна у тражењу коначног решења око Косова и односа у региону", каже Карагаћа.

Косовско питање важан критеријум

И Ђенеро верује да ће Николића међународна заједница мерити, пре свега, у којој мери буде допринео нормализацији односа Београда и Приштине.

"На том подручју се успоставило својеврсно, али пожељно ривалство између њега и Владе, јер се он и премијер Србије Ивица Дачић такмиче у томе чији ће утицај у томе бити већи, а то је добро за саму ствар. Николићу не би било добро вредновано кад би на било који начин отежавао дијалог Дачића и Тачија, а нема ни назнака да би нешто такво чинио, па ће постепено стабилизовати своју међународну позицију", рекао је Ђенеро.

Немерљив политички успех Томислава Николића, како је оценила Уљаревићева, представљало би када би Србија постала регионални лидер.

Иако је изразила уверење да Николић има озбиљну подршку у црногорској власти, као и да је успео да задржи и одређене позиције које је имао код неких од најјачих опозиционих странака, Уљаревићева указује да извесну сенку у јавности на деловање председника Србије баца његова прошлост.

"Приметан је напредак и агилност у регионалној и међународној комуникацији, као и жеља да се Србија представи као кључни регионални играч. Међутим, постоји и проблем прошлих времена ригидног национализма који и даље остављају озбиљну сумњу у демократске капацитете и намере Николића", сматра Уљаревићева.

Лоша страна Николићевог наступа, оценио је и Карагаћа, јесте да се оставља утисак националистичке реторике или "полажења са националиштичких позиција".

"Рецимо, када је реч о Косову, и даље се говори о томе само као о територији и Србима на Косову, иако би требало да се говори и о другим грађанима на тој територији. Још је присутно третирање националног питања као територијалног, што нас је кроз историју доста скупо коштало", рекао је Карагаћа.

Превише се глорификује и братство са Русијом, иако је Николић рекао да је то његово лично убеђење, рекао је Карагаћа и закључио да у међународним односима "нема братства, постоје само интереси".