Maclean's: Косово, безнадежан случај

Oво би могле бити слике са Балкана '90-их година: барикаде у пламену, гневни Срби, међународни војници који доконо стоје са стране. Међутим, фотографије које долазе са северног Косова овога лета су заправо свеже, призори изненадног насиља у области која ретко може да асоцира на ишта друго сем на прототип прохујалих криза.

Косовска полиција је преузела контролу над два административна прелаза дуж северне границе ове земље у ноћи 25. јула. Ова операција је ескалирала у сукоб са Србијом око царинских печата и контроле над севером. Косовски Срби који живе у тој области су бесно одреаговали. Путеви су блокирани, један полицајац је смртно рањен, а српске снаге су распоређене на граници како би спречиле прелазак тврдокорних елемената.

Криза је недељама кључала. Сабин Фрејзер из Међународне кризне групе назвала ју је "најопаснијим моментом" у овој области од 2008, када је Косово прогласило независност. Напета ситуација је такође брзо поново усмерила пажњу на Косово, земљу која је, три године пошто је прогласила независност, и даље дубоко нефункционална.

Бомбе НАТО-а су истерале Србију са Косова 1999. Дванаест година касније, пошто је слична коалиција помогла у свргавању Гадафијевог режима у Либији, Косово подсећа да, чак и ако све протекне како треба, хуманитарна интервенција представља хаотичан процес. То може да значи деценијско ангажовање са партнерима који нису увек пријатни и милијарде потрошене на пројекте који се никада не реализују. "Изградња националне државе функционише", каже Џејмс Добинс, директор у центру РАНД и бивши високи амерички дипломата на Балкану, додајући: "Међутим, резултат је неминовно несавршен".

Добинс, експерт за западну интервенцију, Косово убраја у успешне подухвате. Упркос повременим разбуктавањима, ова област је углавном мирна. Међутим, са неких других аспеката - заправо, са већине аспеката - Косово остаје безнадежан случај. Локална економија не производи "ништа", каже Енђељуше Морина, извршна директоира Иницијативе за косовску стабилност.

Пољопривредни сектор је остао неразвијен; једино што ова земља заиста извози јесте метални отпад. Званична стопа незапослености прелази 40 одсто, а већина породица се ослања на приходе које шаљу рођаци из иностранства и захваљујући којима оне опстају. Косово такође има најмлађе становништво у Европи, а образовни систем нема ни капацитета нити особља да их адекватно обучи. А и они који стигну до универзитета ретко када нађу пристојан посао када заврше студије.

На политичком плану, ситуација је чак још гора. Косовари доследно сврставају своју земљу међу најкорумпираније европске државе. Политичком класом доминирају елементи преостали из предратног периода, многи наводно повезани са криминалним групама. Премијер ХашимТачи је оптужен крајем прошле године за умешаност у трговину људским органима током рата 1999. (Он те оптужбе пориче). Други високи званичници су оптужени за наводне ратне злочине почињене за време сукоба. Управо је овог месеца бивши министар у Тачијевој влади оптужен да је убио два Србина за време рата.

" Велики сам скептик по питању читавог тог случаја", каже Роберт Остин, професор у школи за глобална питања "Манк" при Универзитету у Торонту и дугогодишњи посматрач на Косову. Процес изградње националне државе на Косову, сматра он, "потпуно је склепан. Никада нисмо пронашли начин, на на једном од тих места, да на власт заправо дођу људи који би на власти и требало да буду".

Косово има гомилу домаћих проблема. Међутим, на локалном нивоу преовлађују два питања: Србија и северно Косово. Током југословенских година, статус Косова је лелујао између српске покрајине и полуаутономне зоне.

Историјски, српски народ сматра ово подручје својом светом земљом. Нимало изненађујуће, Србија је одбила да призна независност Косова. Северно од Ибра, где живе десетине хиљада Срба, влада у Београду још увек врши значајан утицај, шаљући новац којим плаћа званичнике и финансира болницу и универзитет.

Спор између две земље заокупља политичку атмосферу на Косову. Он обликује све дебате и заглушује друга питања. Криза је овога лета почела пошто су разговори на високом нивоу између две земље прекинути у јулу. Србија је већ раније блокирала улаз робе са Косова преко својих граница. Пошто је дијалог прекинут, Тачи је наложио увођење реципрочне забране. Он је наредио да се преузме контрола на административним прелазима како би се та мера спровела у дело.

Никада није постојала могућност да окршаји изазвани овом акцијом прерасту у рат. Србији војна интервенција не би донела много тога, а и убрзо је распоређено појачање НАТО-а. Почетком септембра, Европска унија је посредовала у постизању споразума о повратку ствари на статус кво. Шири сукоб, ипак, остаје нерешен. Више од деценије пошто је окончан последњи рат у бившој Југославији, земље изграђене из њеног пепела још увек су непотпуне и пуне проблема - а Косово
највише.

Са своје стране, Роберт Остин стрепи да Косово иде истим путем као и Албанија, а који ће се "завршити заиста поларизованом и опасном" политичком климом. "Пуно сам писао у корист независности" пре 2008, каже Остин, напомињући: "Међутим, прилично сам разочаран правцем у ком се догађаји сада развијају".