Последњи европски диктатор?

Док су грађани Белорусије излазили на биралишта, мало ко је, како у земљи, тако и у иностранству, веровао да је иједан опозициони кандидат довољно јак да прекине 16 година дугу владавину председника Александра Лукашенка.

Председница Централне изборне комисије Лидија Јермошина објавила је да је 90,66 процената бирача изашло на изборе у Републици Белорусији, а 5.122.866 људи или 79,7 одсто гласало за Александра Лукашенка.

Прве оцене посматрача биле су опрезне.

„Председнички избори указују да је пред Белорусијом и даље приличан пут до испуњења обавеза, које је преузела чланством у ОЕБС-у. Док је целокупан процес гласања оцењен као углавном добар, стандарди изборног процеса знатно су опали током пребројавања гласова. Тиме је поништен утисак о свему што је у изборном процесу побољшано", рекао је шеф посматрачке мисије ОЕБС-а Тони Лојд.

Лидери опозиције своје приговоре на регуларност избора предали су у недељу увече пред зградом Централне изборне комисије. Истовремено, око њих и десетак хиљада њихових следбеника, окупљале су се специјалне полицијске снаге.

Ирина Халип, новинар и супруга опозиционог лидера Андреја Саникова давала је интервју за радио Ехо Москве, када су је ухапсили.

Халип је рекла да су демонстрације почеле као изузетно мирне и ненасилне и да је била формирана група задужена за преговоре са представницима власти, али да су специјалне полицијске снаге и јединице за сузбијање нереда, ипак, биле распоређене на Тргу независности.

"Почели су да се пробијају кроз масу и да бију народ. Мој супруг Андреј Саников је добро пребијен. И мене су дохватили. Не толико јако, хвала богу. Сада смо на путу ка клиничком центру. Ау, извињавам се. Заустављају нас полицијска кола. Дају нам знак да станемо уз ивичњак. Изгледа да желе да нас ухапсе. Хапсе нас. Ау, извлаче ме из кола! Извлаче ме! Шта вам је? Шта радите? Шта радите? Стојим у положају из америчког акционог филма. Прислонили су ме на кола, мој муж лежи на земљи. Монструми! Кучке! Фашисти! Ударају ме у лице! Везују ми руке", говорила је дописница московског листа Новаја газета.

У два постизборна дана ухапшено је чак седам од девет опозиционих вођа у Белорусији. Најдраматичније је било хапшење опозиционог вође Владимира Некљајева, чију странку полиција сматра одговорном за немире између недеље и понедељка.

„Како неко то може да уради - да одведе болесника са одељења за реанимацију? Не могу ни да замислим како је то уопште могуће. Што је још горе, урадили су то пред очима његове жене. Држали су ме. Ја сам викала. Нико није пришао у помоћ - ни лекари, ни полицајци на дужности, ни сестре. У соби за реанимацију, као да је нестао из болнице и из кола хитне помоћи", препричава Олга Некљајева, супруга опозиционог лидера.

Ни добар део рођака преко стотину ухапшених опозиционара није успео да од полиције добије било какав податак о томе где су им најближи. До сада само један опозициони портал објављује спискове особа за које је потврђено да су у затвору.

Новоизабрани председник Белорусије Александар Лукашенко је после нереда рекао да у Белорусији неће бити револуције и криминала.

"Најважнији су безбедност људи, мир и ред у овој земљи. То је најважније и то је оно што је људима битно када гласају за председника. То је његова најпреча дужност", рекао је Лукашенко.

За нереде у Минску, из Москве, белоруску опозицију оптужују и неки политичари из владајуће Уједињене Русије, истичући да су демонстрације биле опортунистички потез снага, које знају да су изборе изгубиле. И док посматрачи из бивши совјетских република изборе оцењују као транспарентне, њихове колеге из осталог дела Европе имају драстично различито мишљење.

„Насиље после којег су уследила хапшења већине председничких кандидата, као и стотина њихових следбеника, новинара и представника невладиних организација јесу оно на основу чега ће о овим изборима бити доношен суд", каже шеф мисије ОЕБС-а.

Професор Марк Алмонд са колеџа Ориел Универзитета у Оксфорду, један од водећих европских стручњака за геополитику земаља насталих распадањем Совјетског Савеза, сматра да ће Белорусија, ипак, избећи судбину Грузије и Украјине, у којима су спроведене Ружичаста, односно, Наранџаста револуција.

„И пре пет година, видели смо сличне демонстрације, мада не тако насилне, али су оне убрзо изгубиле на замаху. Контраст између Грузије, Украјине и Србије од пре десет година, јесте у томе што, какве год биле изборне нерегуларности, Лукашенко ужива подршку јасне већине бирача. Можемо само да се споримо око тога да ли та већина износи 60 или 80 одсто. Срби ће се сетити да Милошевић није био чак ни кандидат са највећим бројем гласова, а камоли кандидат са већинском подршком на изборима 2000. године", навео је Алмонд.

Професор истиче да популарност Александра Лукашенка треба тражити у економској стабилности Белорусије, махом заснованој на јефтиним енергентима, које обезбеђује Русија. Москва, самим тим, држи у својим рукама, кључ за даљу владавину актуелног председника Белорусије.

Домаћа опозиција не може да свргне владу у Белорусији, али та земља је у сендвичу између Русије и Европске уније, а Лукашенко је последњих година настојао да једне окрене против других.

Са једне стране, од Русије добија мноштво повластица, али не жели да га Русија прогута. Недавно је увредио Русију тако што је није подржао током рата са Грузијом и није признао Абхазију и Јужну Осетију.

Негативне оцене посматрача ОЕБС-а и критике, које долазе из Брисела од баронесе Ештон, од председника Европског парламента Јиржија Бусека значе да економске олакшице, које је Европска унија раније нудила, сада не долазе у обзир.

Највероватније је да ће поново доћи до увођења санкција и забрана издавања виза. Питање је да ли ће то натерати Лукашенка да се поново окрене Русији или ће Москва у наредним месецима пронаћи неког у Минску ко је, са њене течке гледишта, спремнији за сарадњу.