Стогодишњица оснивања кибуца

Деганију су основали Јевреји досељеници из Русије, на земљи купљеној од Арапа. Убрзо настаје и други кибуц, Деганија-Б. Највише их је основано, око 150, између 1940. и 1950. године.

Реч "кибуц" (плурал: кибицим) значи окупљање. Основна идеја била је, заправо, социјалистичка: желело се да се земља заједнички обрађује.

Док су у колхозима радници били без власништва, становници кибуца су заједнички поседници земље. Сваки члан је радио у складу са могућностима и способностима, а трошио је према стварним потребама.

Тежило се да Израел постане држава радника и сељака. Обедује се заједнички, деца расту у дечјем дому, а не код родитеља, плате нема. Жене су потпуно равноправне. Осим заједничке трпезарије, обједињено је прање рубља, поправка кућних предмета, обуће, кројачница.

Кибуц има лекара и апотекара, а услуге се не плаћају. Практикује се тзв. базична демократија. Руководство се бира на годину дана, ређе, на две године.

Протеклих деценија, посебно због привредних криза у Израелу, дошло је до бројних измена у основној "идеологији", али основа је сачувана. Неки су увели елементе тржишне привреде и давања неке врсте малих плата.

У кибуцима су рођени и одрасли многи познати Израелци. Међу њима је био у свету познати политичар и шеф генералштаба Моше Дајан. Садашњи председник Шимон Перез растао је у оближњем кибуцу Авуот.

Данас има 267 кибуца, од којих 16 верских, а у њима живи 130.000 становника. Последњих година, није створен ниједан нови.

У њима је данас само око 3,5 одсто становника Израела. Они производе 40 одсто пољопривредних производа. На опште изненађење, последњих месеци, број оних који су се определили да живе у кибуцу порастао је за више хиљада.

У Израелу има и око 400 полукибуца, заснованих за заједничкој задругарској имовини.