Хотел Гранд у Приштини најгори на свету?

Некадашњи комесар ЕУ за спољну политику и истакнути британски дипломата Крис Патен тврди да је Гранд хотел у Приштини убедљиво најгори хотел на свету. Свој боравак у том хотелу, у тексту Сандеј тајмса окарактерисао је као "невероватно грозан".

Да ли постоји хотел који може да буде толико лош? Један од најпознатијих светских туристичких водича Lonely Planet саветује да се не играте, док In your pocket guide у свом прегледу хотела у Приштини наводи: "Ми предлажемо рушење".

Резервисао сам собу од 60 фунти, купио авионску карту и упутио се у Приштину, у град у којем се последице рата приметне и десет година касније.

У строгом центру града подиже се бетонска зграда са 13 спратова, 369 соба, изграђена 1978. године за потребе Титових комунистичких кадрова.

Pаније сам читао да Косово има предиван пејзаж, а да су Стари град у Призрену и манастир Грачаница незаобилазне туристичке дестинације, међутим, са свог прозора на петом спрату Гранд хотела нисам могао да видим ништа од тога.

Раширио сам старе црвене завесе и угледао нешто што је некада био трговачки центар у склопу хотела. Он сада изгледа језиво, превише застрашујуће чак и за скејт бордере.

На улици испред хотела, на паркингу окруженом бодљикавом жицом, била су паркирана возила Уједињених нација.

Површним прегледом собе открио сам похабан зелени тепих потпуно трулу каду, а у купатилу једва да је било млаке воде.

У глави ми је непрестано одјекивао коментар ТripAdvisor-a док сам се припремао за спавање. "Нас двојица ујутру смо морали код лекара због буба у душеку на којем смо спавали".

Иако нисам могао да видим ниједну бубу, ту ноћ нисам могао "ока да склопим".

Доручак уз бушилицу

Коначно, у рану зору зачуо се и звук бушилице. Одустао сам од покушаја да заспим и отишао на доручак. Тамо ме је сачекало 100 празних столова намргођено хотелско особље. Пријавио сам број собе жени која је седела за столом у средини просторије.

Добио сам кувана јаја, танке кришке сира и мало парадајиза. Иако је особље хотела видело да покушавам да се сипам кафу из аутомата, није има пало напамет да ми помогну. Убрзо сам донео одлуку да морам што пре да одем одавде.

И док сам излазио из просторије, један од запослених, такође, је кренуо према вратима. Стао је тачно испред мене. Готово да сам се у треннутку заледио. Изгледао је истински застрашујуће. Помислио сам шта је то што сам могао да погрешим?

Погледао је у мене и тешко изговорио "Haff nice day", потом је отворио врата тек толико да могу да изађем.

Очигледно је да је младић био на неком курсу за хотелску послугу, али чини ми се да није баш најбоље схватио суштину свог задатка.

Једино што могу да закључим је то да је приштински Гранд хотел "заиста језив", у толикој мери да је проведена ноћ у њему "права забава".

Ако желите да осетите посткомунистичку славу, то морате брзо урадити, с обзиром на то да међународни ланци хотела припремају куповину највећег приштинског хотела.