Миловановић: Младић упозорио на геноцид

Сведочећи на суђењу Ратку Младићу пред Трибуналом у Хагу, Манојло Миловановић - његов најближи сарадник током рата у БиХ 1992-95. године, потврдио је да је Младић у пролеће 1992. године упозорио Скупштину Републике Српске да би прокламовани циљ - раздвајања народа у БиХ, био "геноцид".

Скупштина српског народа у БиХ је, на седници 12. маја 1992. године у Бања Луци, одлучила да формира Војску РС за чијег је команданта поставила Младића, а Миловановића за његовог заменика.

На позив тужиоца Дермота Грума, Миловановић је из записника са седнице прочитао Младићеве речи:

"Према томе, ми не можемо очистити, нити можемо имати решето да просијемо само да остану Срби или пропадну Срби, а остали да оду... Па, то је... то неће... Ја не знам како ће господин (Радован) Караџић и господин (Момчило) Крајишник објаснити свету. То је, људи, геноцид!".

Младић (70) је, између осталог, оптужен за геноцид у Сребреници и прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида.

Сведок Миловановић изјавио је да није присуствовао том скупштинском заседању, али да му је генерал Милан Гверо пренео да је Младић тим речима реаговао на залагање тадашњег министра здравља РС Драгана Калинића да се "рашчисти" са муслиманским народом којег је прогласио за "непријатеља са којим нема суживота".

"Генерал Младић упозорио је све присутне да то што заступа Калинић, кога су подржавали још неки посланици, да је то геноцид и да је то забрањено", пренео је Миловановић.

Према оптужници и документима РС, Скупштина је на заседању 12. маја 1992. године, као свеобухватни ратни циљ, утврдила раздвајање босанских Срба од Муслимана и Хрвата.

Скупштина РС се на том заседању, "определила за ратну опцију", рекао је Миловановић, описујући састанак језгра будућег Главног штаба ВРС, одржан уочи скупштинске седнице.

"Ми смо тада, те вечери, само претпостављали да ће генерал Младић бити именован од стране Скупштине за команданта Главног штаба. Знали смо да тај Главни штаб нема ништа од доктринарних докумената за вођење рата, ако се Скупштина определи за ратну опцију, што је сутрадан и урађено", рекао је сведок.

Те вечери Младић је Миловановићу рекао да је рат у БиХ "изгледа неизбежан" и да су око Сарајева - где су муслиманске снаге нападале ЈНА у повлачењу - "већ уоквирене територије" будуће РС.

"По речима генерала Младића, Српска демократска странка поделила је оружје војним обвезницима Србима и тада смо имали 85.000-90.000 људи под оружјем... које треба уобличити у војне јединице", изјавио је Миловановић.

Назначио је да су под оружјем били припадници Територијалне одбране "у рубним подручјима тадашње Српске Републике БиХ".

"Рат воде политичари, а генерали су извршиоци"

Генерал Миловановић потврдио је да је Председништво РС "имало улогу врховног команданта", док за врховног команданта није именован председник РС Радован Караџић.

Младић никада није био члан Врховне команде, напоменуо је сведок.

"Главни штаб спроводио је њихова наређења", нагласио је Миловановић, уз опаску да је "рат сувише озбиљна ствар да би га водили генерали, него га воде политичари, а генерали су извршиоци".

За врховног команданта Караџића и команданта ВРС Младића, Миловановић је рекао да су могли дати наређење "било коме" у војсци, уз међусобно обавештавање.

Описујући свој однос са Младићем, Миловановић је рекао: "Једном сам га питао где баш мене нађе за заменика, а он је рекао: 'Ја палим на прву (брзину), ти на трећу, а, као тенкиста, и сам знаш да се другом најбоље вози'. Рекао је и да смо нас два 'два тела, а једна душа'".

Члановима ГСС ВРС, Младић је 12. маја 1995. године, представљајући Миловановића као свог заменика, рекао: "Све што ја знам, мора знати и он".

Генерал Миловановић сведочи на позив тужилаштва, пошто га је суд на то обавезао посебним налогом.

На почетку исказа је негирао да је са тужилаштвом склопио било какву погодбу о имунитету у замену за сведочење.

Миловановић који је до сада сведочио у више хашких процеса официрима ВРС, наставиће сутра исказ на суђењу Младићу.

Оптужница генерала Младића терети и за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992-95. године.