Батлер: Младић водио напад на Сребреницу

У наставку исказа на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, војни вештак оптужбе Ричард Батлер изјавио је да је наредба врха Војске Републике Српске за стрељање хиљада сребреничких Муслимана била издата у ноћи између 11. и 12. јула 1995. године.

По Батлеровој процени, коју је донео после анализе хиљада докумената ВРС, одлука о стрељању донета је између два састанка у Братунцу на којима је Младић поручио представницима муслиманског становништва из Сребренице да могу "опстати или нестати".

Не прецизирајући ко је наређење издао, Батлер је сугерисао да је то морао бити генерал Младић, за кога је казао да је непосредно на терену командовао офанзивом ВРС на Сребреницу.

"Наређење да се побију заробљеници издато је између 11. јула 1995. године у 22 часа, када је завршен други састанак у хотелу 'Фонтана' у Братунцу и трећег састанка, који је почео у 10 часова идућег јутра", рекао је војни вештак тужилаштва, алудирајући на Младићеве сусрете са представницима сребреничких Муслимана и командантом холандског батаљона Унпрофора Томом Каремансом.

Те састанке, ВРС је снимала, а снимак, на којем су забележене Младићеве речи да Муслимани могу "опстати или нестати" више пута је пуштан у судници и уведен међу доказе.

Један од доказа да је наређење за убијање заробљених било издато у ноћи између 11. и 12. јула, по Батлеру, представља и прислушкивани разговор који су сутрадан увече водили командант Дринског корпуса ВРС генерал Радислав Крстић и заповедник специјалне полицијске јединице Љубомир Боровчанин.

У то време, назначио је експерт тужилаштва, Боровчанин је већ знао да су полицајци под његовом командом у складишту у селу Кравица код Братунца убили стотине муслиманских заробљеника. Боровчаниново присуство на месту злочина доказано је и филмом који је снимио београдски новинар Зоран Петровић Пироћанац.

Упркос томе, када га у пресретнутом разговору генерал Крстић пита: "Има ли проблема?", Боровчанин је одговорио негативно, посведочио је Батлер, сугеришући да су обојица знала за наређење да заробљеници буду убијени.

Генерала Младића (70), оптужница терети за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице у данима пошто је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН. По оптужници, убиство око 1.000 Муслимана у Кравици било је прво у низу организованих погубљења.

Генерал Крстић правоснажно је у Хагу осуђен на 35 година затвора због помагања и подржавања сребреничког геноцида, а потпуковник Боровчанин на затворску казну од 17 година зато што није спречио и казнио починиоце злочина у Кравици.

Мобилизација десетина аутобуса

Као доказ да је Младић и пре састанака са сребреничким Муслиманима у хотелу "Фонтана", одлучио да цело становништво мора напустити Сребреницу, Батлер је цитирао документе о мобилизацији десетина аутобуса и набавци тона горива за евакуацију и пресретнуте разговоре само Младића.

У једном од тих разговора, Младић је 12. јула 1995 рекао: "Сви су капитулирали и све ћемо их евакуисати, и оне који то хоће и оне који неће".

"Упркос изјавама ВРС, постојало је наређење да се сви уклоне из Сребренице", прокоментарисао је војни вештак, наглашавајући да становништво "није имало истински избор" него да оде.

Младићева непосредна команда у освајању Сребренице доказана је, по Батлеру, и мапом офанзиве "Криваја 95", коју је командант ВРС потписом одобрио, а на којој је 12. јула 1995. написао: "Ово је било српско и сада је српско".

Осврћући се на наређење заменика министра унутрашњих послова РС Томислава Ковача од 10. јула 1995. да у офанзиву на Сребреницу буду укључене и јединице полиције с ратишта око Трнова, укључујући и елементе МУП Србије, односно Шкорпионе, Батлер је изјавио да није пронашао ниједан документ који би потврдио да су припадници МУП Србије били пребачени у Сребреницу.

Тужилац Питер Меклоски сутра ће наставити испитивање вештака Батлера.

Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида, терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.