Хаг, ко ће судити Шешељу?

Потпредседник Хашког трибунала Кармел Ађијус затражио је, после изузећа судије Фредерика Хархофа, од преосталих судија у процесу против Војислава Шешеља да се изјасне, уз консултације сa оптуженим, о даљим корацима у поступку.

Од председавајућег Жана Клода Антонетија и чланице расправног већа Флавије Латанци, судија Ађијус је, како је објавио Трибунал, затражио да га "известе, после консултација са оптуженим, о питању да ли поново саслушати цео предмет или наставити поступак".

Од њих је тражио и да "одлуче, у случају да оптужени не пристане на наставак процеса, да ли или не, без обзира на то, наставити поступак сa новим судијом".

Док га двоје чланова расправног већа не известе о постављеним питањима, судија Ађијус неће именовати замену за судију Хархофа.

Изрицање пресуде Шешељу и даље је заказано за 30. октобар ове године, али је после изузећа судија Хархофа мало вероватно да ће пресуда тада и бити изречена.

Данашња одлука у којој је судија Ађијус оценио да су преостали чланови расправног већа "у најбољем положају" да одлуче о начину на који би поступак против Шешеља могао бити настављен и окончан, у складу је с погледом упућених правника у Хагу да, осим понављања суђења, које се сматра мало вероватним, остају две могућности. 

Једна је да, уместо Хархофа, буде именован нови судија, који би пре учешћа у доношењу пресуде морао да прочита цео записник са суђења које је практично окончано. Друга је да Шешељ пристане да му двочлано судско веће изрекне пресуду.

Иако су судије, из различитих разлога, замењиване, рецимо у процесу Слободану Милошевићу и Момчилу Крајишнику, никада се није десило да нови судија буде именован по окончању доказног поступка, односно уочи изрицања пресуде. Могућност да двочлано веће изрекне пресуду, такође је без преседана у историји Трибунала.

Поступак у оваквом случају није изричито предвиђен ни правилником суда, што би могло отворити бројне правне дилеме о регуларности поступка.

Посебно веће Хашког трибунала усвојило је 28. августа захтев лидера Српске радикалне странке за изузеће данског судије Хархофа због тога што је оставио утисак пристрасности.

Судија Хархоф био је члан већа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. Изрицање пресуде заказано је за 30. октобар.

Судија Хархоф изузет због пристрасности

Посебно веће Трибунала утврдило је, већином гласова, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

"Неприхватљива представа о пристрасности постоји. Због тога, већина је утврдила да је претпоставка непристрасности сузбијена. Сходно томе, већина је нашла да је оптужба о пристрасности судије Хархофа утемељена", наводи се у одлуци.

Посебно веће утврдило је да је судија Хархоф оставио утисак да је пристрасан тиме што је у свом писму, упућеном пријатељима, тврдио да је до јесени 2012. "мање-више утврђена пракса" Трибунала била да осуђује војне команданте за злочине који су починили њихови подређени. 

Критикујући промену у тој пракси Трибунала - ослобађајућим пресудама изреченим Анту Готовини, Момчилу Перишићу и Јовици Станишићу - Хархоф је промену у тумачењу концепта "удруженог злочиначког подухвата" приписао политички мотивисаном притиску председника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела.

У одлуци, посебно веће наводи да је тиме судија Хархоф сугерисао да су ослобађајуће пресуде део ширег америчко-израелског плана да се сузбије командна одговорност надређених официра за злочине подређених.

Судија Хархоф је у писму нагласио да је увек "претпостављао да је исправно осудити лидере за злочине почињене с њиховим знањем" и закључио да се суочава "с дубоком професионалном и моралном дилемом" као никада пре.

Тиме што је поменуо "утврђену праксу" Трибунала да осуђује војне команданте за злочине подређених, судија Хархоф је, по одлуци, дао основа за закључак да би "разумни и добро информисани посматрач" то могао схватити као "пристрасност судије Хархофа у корист осуђујуће пресуде" и у процесу против Шешеља. 

Такав закључак донеле су судије Баконе Молото и Бартон Хол, а против је био кинески судија Лиу Даћун.

Тужилаштво: Преиспитати одлуку о изузећу Хархофа

Тужилаштво Хашког трибунала затражило је данас преиспитивање одлуке о изузећу судије Фредерика Хархофа из расправног већа које би требало да изрекне пресуду Војиславу Шешељу.

У поднеску потпредседнику Трибунала Кармелу Ађијусу Тужилаштво је оценило да одлука о изузећу Хархофа "одражава фудаменталне грешке у резоновању".

"Неслагање судије о правној ствари не може доказати да он оставља утисак пристрасног. Изузети судију на тој основи нарушава независност судија и поткопава веродостојност Трибунала", пише у поднеску који је потписао главни тужилац Серж Брамерц.

Брамерц је оценио и да је већина судија, која је одлуку о изузећу донела, "извукла закључке без икакве основе у доказима". 

"У интересу је правде, стога, да одлука буде преиспитана", тврди тужилаштво, подсећајући да је изрицање пресуде заказано за 30. октобар.

Тужиоци наводе да би, према одлуци о изузећу, било разумно закључити да ће судија Хархоф осудити Шешеља чак и без довољно доказа само због погледа које је, почетком јуна, изнео у приватном писму пријатељима, које је процурело у данску штампу.

У притвору Трибунала, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је објављена оптужница против њега.