Заштићени сведок о стрељању Муслимана

У наставку суђења Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, заштићени сведок оптужбе РМ-249 описао је како је у јулу 1995. побегао са стрељања двадесетак Муслимана из Сребренице, које су у околини Кладња починили припадници Војске Републике Српске.

Оптужница терети генерала Младић (70), тадашњег командната ВРС, за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца у данима пошто је та војска, 11. јула 1995, заузела Сребреницу, која је била под заштитом УН.

На дан пада Сребренице, РМ-249 је изјавио да је уточиште са породицом потражио у близини базе УНПРОФОР-а у оближњим Поточарима, заједно са хиљадама цивила из енклаве.

Идућег дана, био је очевидац одвајања мушкараца од жена и деце, који су били одвођени аутобусима, а следећу ноћ провео је скривајући се са породицом у једној кући у којој је видео трагове крви.

Поменути сведок, који је 1992. био тешко рањен у колено шрапнелом гранате, изјавио је да је 13. јула ујутро, носећи четворогодишњу ћерку, успео да уђе у један од аутобуса, заједно са супругом и мајком. Сео је на под возила, прикривен међу мноштвом жена и деце.

По исказу уведеном у доказе у писаном облику, РМ-249 успео је да остане у аутобусу до крајњег одредишта - села Луке у близини Кладња, упркос честим контролама ВРС. Српски војници, међутим, ту су га одвојили од породице и повели ка оближњој школи. Породица је са другим избеглицама упућена ка муслиманској територији.

Заједно са још двадесетак Муслимана, како је описао, сведок је био тучен, и одузете су им све вредне ствари, а после поноћи камионом су одведени на место звано Рашића Гај.

"Камион се зауставља... већ убијају тројицу док ја седим на камиону - обарајући их са камиона, упуцавају их рафалима. Двојица људи са клупе на којој сам ја седео покушавају да беже. Беже 10-20 метара од камиона, али и они бивају погођени рафалима", испричао је РМ-249.

Посведочио је да је он затим скочио с камиона и побегао низ стрмину. Успео је да побегне, иако су припадници ВРС пуцали и на њега.

"Ја сам побегао, али сам чуо и даље снажне рафале с места где је остао камион", рекао је сведок. Касније је потврђено да су сви преостали заробљеници били побијени.

На том месту, у близини села Тишћа, по оптужници против генерала Младића, у ноћи између 13. и 14. јула 1995, ВРС убила је 25 сребреничких Муслимана. Сведок је навео имена неколико људи са којима је био заробљен у школи Луке, а који више нису виђени живи.

"Останак у Поточарима значио сигурну смрт" 

На питање тужиоца да ли су муслимански цивили, после пада Сребренице, могли да остану у граду, РМ-249 одговорио је да је "мржња српских војника била таква" да би се "свако ко би остао помирио са судбином да умре у Сребреници". Нико у Поточарима "није размишљао о останку, јер би то значило сигурну смрт", објаснио је сведок.

У унакрсном испитивању Младићев бранилац Миодраг Стојановић сугерисао је да је мржња била створена нападима муслиманских снага из Сребренице на околна српска села, 1993-95, била узрок страха Муслимана да остану у енклави.

РМ-249 узвратио је питањем "зашто је Сребреница уопште била блокирана" и "зашто није остављен коридор" за евакуацију цивила.

Потврдио је, међутим, да је "мржња српског народа и војника која је створена на почетку" била "продубљена када је очајан народ" из Сребренице "морао да иде у српска села" у потрази за храном. "Замислите да нас неко у овој судници држи затворене пет, шест, 10 месеци без хране... Морали бисмо наћи неки начин да пробијемо врата", рекао је сведок.

Новог сведока, тужиоци ће пред судије извести сутра.

Генерал Младић оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина попримио размере геноцида; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.