Козић: Муслимани одлазили својевољно

У одбрану Радована Караџића, оптуженог за геноцид у Сребреници 1995, данас је пред Хашким трибуналом сведочио тадашњи премијер Републике Српске Душан Козић који је изјавио да Караџић никада није наредио злочине над несрбима и да су Муслимани својом вољом отишли из Сребренице.

Караџић, по изјави сведока, као председник РС, никада није "починио, наредио, подржавао, нити на било који начин утицао на почињење ратних злочина над несрбима".  Напротив, Караџић је "дао подршку" одлуци владе РС да се прикупе информације о свим злочинима, без обзира на националност починилаца и жртава.

Козић, који је председник владе РС био 1994-95, тврдио је и да је Сребреницу, коју је у јулу 1995. године заузела Војска РС, муслиманско  становништво напустило добровољно, а да га није протерала српска војска, како се наводи у оптужници.

Сведок је потврдио да је владина делегација у јулу 1995. године посетила Сребреницу и да су, на захтев ВРС, "мобилисана" сва превозна средства ради "евакуације Муслимана, на њихов захтев". Влада за ту евакуацију, по Козићу, није имала унапред припремљене планове.

Оптужница Караџића, поред осталог, терети за геноцид над око 7.000 сребреничких Муслимана.

Сведок је изјавио да ни у једном извештају који је влада РС примила није било поменуто стрељање заробљеника.  Тужиоци су, у унакрсном испитивању, сведоку предочили документе међународних званичника по којима одлазак Муслимана из Сребренице није био добровољан, већ присилан.

На питање да ли и даље тврди да мештани "сами одлучили да оду", Козић је одговорио: "Наравно, били су уплашени и исцрпљени после три и по године рата", али их "нико није молио, ни терао да оду". 

Козић је и након што су му показани докази о томе да до 14. јула 1997. у Сребреници више није било ниједног Муслимана, тврдио да то није тачно.

Караџић ће сутра наставити одбрану пред судом у Хагу. Он је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним артиљеријским и снајперским нападима и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95. године.