Сведок: Караџић није био за физичко одвајање

Сведочећи у одбрану Радована Караџића, бивши заменик министра унутрашњих послова БиХ Витомир Жепинић изјавио је пред Међународним судом у Хагу да је Караџић, уочи рата у БиХ, заговарао раздвајање Срба од Муслимана и Хрвата, али "политичко и културно", а не "физичко".

Бивши председник Републике Српске оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, у оквиру удруженог злочиначког подухвата њиховог трајног и насилног уклањања са територија које је вођство босанских Срба сматрало својим.

Жепинић је посведочио да никада није разумео да се Караџић залаже за протеривање Муслимана и Хрвата.

Назначио је да, познајући Караџићев карактер, није веровао да је он то желео. Сведок је изјавио и да "му није познато" да је протеривање несрба било политика Српске демократске странке.

Као заменик министра унутрашњих послова БиХ, Жепинић је, како је изјавио, имао више проблема са председником Председништва БиХ Алијом Изетбеговићем и Ејубом Ганићем који су били окружени "екстремним националнистима".

По оцени сведока, Изетбеговић је, због своје председничке улоге, био "најодговорнији" за избијање рата у БиХ.

Жепинић је тврдио да је Рамиз Делалић-Чело полицијским инспекторима рекао да је убиство српског свата Николе Гардовића на Башцаршији, које је он починио 1. марта 1992, наредио Изетбеговић у намери да испровоцира сукоб са Србима.

По Жепинићу, то је убрзо било потврђено чињеницом да је Делалић пуштен из затвора.

Караџић, по Жепинићу, није имао ништа са доласком паравојске Ззељка Ражнатовића-Аркана у Бијељину, крајем марта 1992, и злочинима која је та формација тамо починила.

Док га је унакрсно испитивао тужилац Алан Тиегер, Жепинић је потврдио да се противио подели МУП БиХ по националној основи, што су заговарали Караџић и други лидери Српске демократске странке.

"Подела МУП БиХ на националној основи била је буре барута, или фитиљ, за рат у мојој држави", оценио је сведок.

Потврђујући да је Караџић говорио да Срби не могу више живети заједно са Муслиманима и Хрватима, Жепинић је нагласио да "није стекао уверење да је Караџић подразумевао физичку ликвидацију несрба", али да је "екстремизам националних странака довео до тога да заједнички живот буде немогућ".

Жепинић је казао да је 4. априла 1992, поднео оставку после депеше којом је Момчило Мандић, такође заменик министра унутрашњих послова БиХ, наложио формирање српског МУП.

Потврдио је и да је будући министар унутрашњих послова Мићо Станишић на њега потегао пиштољ, након што је њему и Мандићу, у Караџицевом присуству, рекао да ће бити криви за рат, зато што се МУП не може поделити мирно.

Потврђући и да су му Караџић и Никола Кољевић тада рекли да је "идиот" зато што верује у заједнички живот, Жепинић је рекао: "Признајем да сам идиот зато што их нисам елиминисао пре тога".

Рекао је и да га је Станишић затим ухапсио у Београду и пребацио у РС, те да је ослобођен тек после интервенције Слободана Милошевића, после чега је побегао у Канаду.

Жепинић је посведочио и да су сазнања Службе државне безбедности била да се Караџић, док је Сарајево у марту 1992. било под барикадама, "мало коцкао" са Ражнатовићем-Арканом у Београду.

Процес Караџићу биће настављен сутра. Бивши председник РС је оптужен и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.