Интервју: Марк Ален

Марк Ален, главни преговарач ММФ-а са српском делагацијом, рекао је у интервјуу за РТС да је прва контрола аранжмана из предострожности вредног милијарду евра успешно завршена.

Ален, који је главни представник ММФ-а за Централну и Источну Европу, каже да ће идуће године бити раста плата и пензија, али ће према свим показатељима он бити веома мали и додаје да неће бити повећања пореза. Ипак, ММФ је дозволио раст минуса у буџету, па ће уместо планираних 3,9 одсто буџетски дефицит бити 4,25 одсто. То је мање од овогодишњих 4,5 одсто. Са Марком Аленом разговарала је Весна Дамјанић-Бранковић.

Како бисте описали преговоре са српском владом, да ли су били лаки?

Ален: Били су веома позитивни. Влада има своје, а ми своје аргументе, али смо договор постигли конструктивно. Ми овде радимо са земљом и решавамо њене проблеме. Имамо веома велики интерес да овај аранжман из предострожности успе и да заштити Србију од спољних шокова.

Када се говори о буџету за идућу годину, шта треба очекивати за пензије и плате, хоће ли се опет ићи на замрзавање?

Ален: Предвиђено је усклађивање, односно раст према формули која је договорена. Следећа година биће тешка. Ми смо већ кориговали прогнозе и смањили проценат привредног раста због кризе у еврозони. Чак и тако снижене прогнозе могу се испоставити као превише оптимистичне. Управо због тога, мора се наћи начин да се Србија прилагоди у случају још горе ситуације.

Пошто ситуација јесте озбиљна, да ли сте предложили Влади неке антикризне мере?

Ален: Наш програм је заснован на примени Закона о фискалној одговорности и то је важан фактор како би Србија одржала кредибилност на финасијском тржишту. Банке у Србији имају доста капитала, што је добра позиција за одговор на евентуалне шокове из еврозоне. Договорили смо се и о мањку у каси. Овогодишњи је био 4,5 одсто, а у идућој години 4,25 одсто. То захтева мере, како не би било додатног трошења и како би се боље руководило тим буџетом.

Ви стално понављате потребне мере, можете ли да будете мало конкретнији. Рецимо да ли ће бити повећања пореза?

Ален: Неће бити повећања пореза, већ се очекује да ће се порески приходи боље прикупљати, да ће се добити дивиденде од јавних предузећа и да ће Влада бити пажљивија код јавних набавки.

Идуће године биће одржани избори. Да ли то видите као препреку у спровођењу договора?

Ален: Ми се трудимо да се договор поштује, упркос томе што иду избори, мада не треба очекивати виши степен сарадње са Владом. Ми ћемо преговарати са новом владом и о томе како ћемо завршити процес структурних реформи са којима се сада чека због избора.

На основу тога, како видите Србију данас? Да ли мислите да ће доћи у позицију да узме милијарду евра коју јој је ММФ ставио на располагање?

Ален: Надам се да неће, јер је тај новац ту из предострожности. То је резерва у случају додатних шокова из еврозоне. За сада очекујемо да неће бити привредног раста и да ће Италија бити у рецесији, што је посебно важно за Србију. Али, ситуација би могла да буде и гора, односно да читава еврозона уђе у рецесију, што би за Србију био велики притисак на који она може да одговори додатним прилагођавањем и повлачењем новца од нас. Али ми за сада то не очекујемо.

Који је сценарио најреалнији за еврозону – да остане каква јесте, да из ње иступе Грчка или чак Италија, или да се смањи, предвођена Немачком и Француском?

Ален: Тешко је рећи. Основна претпоставка јесте да оно што се догодило са Грчком и Италијом унесе стабилност на финансијска тржишта, уведе ред у дугове Италије и Шпаније и да се све врати у нормалу. То је основни сценарио који није блистав, јер неће бити раста, али ни финансијски систем неће пропасти. Гори сценарио предвиђа рецесију и проблеме међу банкама у западној Европи. Ми смо и под таквим околностима разматрали утицај на Србију. Дошли смо до тога да српске банке имају доста капитала и да могу да се одупру шоковима. Већи проблем за Србију тренутно су проблематични кредити – кредити који не могу да се отплаћују, а чији број расте.