Како искористити новац од кредита?

Да би подстакло улагања у пољопривреду, надлежно министарство летос је омогућило регистрованим газдинствима да, по повољним условима, узму кредите. Максимални износ за домаћинства је пет милиона динара, а за задруге 15 милиона динара, уз камату од осам одсто и рок отплате до три године.

Пољопривредник Стојадин Читаковић је међу првима поднео захтев за кредит. Пет милиона динара искористио је за куповину 20 јуница, проширење штале и набавку нове опреме. Сада на фарми има 60 крава.

"Мени се производња млека повећала са 450 на 900 литара млека. Од те производње враћам кредит сваког месеца и разлика новца ми остаје за функционисање газдинства", изјавио је Читаковић.

За разлику од њега, Бранко Симић је кредитом репрограмирао стари дуг. Уместо да је 450 хиљада динара, које је прошле године узео и уложио у сетву вратио одједном - на крају рока отплате кредита, сада их враћа кроз месечне рате од око 40.000 динара.

"За тај кредит од 450.000 требало је пет грла ухранити, да га вратим и да остане неки динар и мени. Сад плаћам месечно и опет је лакше", рекао је Симић.

Слободан Милинковић, који се бави и сточарством и воћарством, у производњу улаже онолико колико има. За сада се не одлучује да узме кредит, јер је, каже, тржиште још нестабилно, а пласман неизвестан.

"Бавим се производњом шљива. Када бих вам показао откупне листове од пре пет, шест година до ове године видели бисте колике су  разлике у цени шљиве биле, колика је разлика у цени нафте... Пре пет година могао сам да дајем шљиву по 21 динар, а истој сушари ове године сам дао по 14", рекао је Милинковић.

Од јула је одобрено око 8.000 кредита у вредности од око три и по милијарде динара. Новац се највише тражио за биљну производњу. Како интересовања још има, рок за подношење захтева за субвенционисане кредите продужен је до 1. децембра. Недовољно информисаним пољопривредницима однедавно помажу агрономи-саветници.