Дугови камен спотицања

Дубља интеграција са Европском унијом, и поред економске кризе у еврозони, остаје најбоља перспектива за привредни раст земаља југоисточне Европе, наведено је у "Редовном економском извештају за југоисточну Европу" Светске банке, који је предтављен у Београду.

Србија ће ове и идуће године остварити двопроцентни привредни раст, прогнозира Светска банка.

Високи спољни и растући јавни дуг Србије су рањива места за преливање кризе из Европе и због тога је важно да се поштују правила фискалне одговорности, оценио је економиста Светске банке Рон Худ.

Фискална консолидација је кључно питање за Србију и друге земље Западног Балкана, рекао је Рон који је и аутор извештаја.

Худ, који је водећи економиста Светске банке у сектору за смањење сиромаштва и економско управљање за регион Европе и Азије рекао је да добар знак за Србију представљају и добри резултати Недеље штедње и да је потребно наставити добре односе са ММФ-ом. 

Према речима Худа, дубља интеграција са Европском унијом остаје најбоља перспектива за економски раст земаља Западног Балкана.

"Пројекције раста у том региону су 2,5 одсто у 2011. години одсто у 2012. години, али чак и тако скромне пројекције раста подразумевају да ће криза у еврозони бити разрешена на одговарајући начин", рекао је Худ.

Уколико се криза погорша, економски раст у земљама региона могао би да буде много нижи, оценио је Худ. 

Худ каже да ће се ефекти даљег глобалног успоравања привреде и продужетак неизвесности око кризе у еврозони прелити на привреде земаља региона кроз трговину и финасије, које укључују и прилив директних страних инвестицијA, кредитирање и прилив дознака.

Према његовим речима, трговина са ЕУ је кључни покретач извоза и укупног економског раста у земљама региона и представља између 30 одсто и 50 одсто њиховог БДП-а.

Како је навео Худ, у 2010. години 58,2 одсто укупног извоза шест земаља југоисточне Европе ишло је ка ЕУ, највећим делом у Италију и Немачку, а инвеститори из ЕУ представљају највећи укупни извор директних страних инвестиција у регион, са нето приливом већим од два одсто бруто домаћег производа.

Извештај је обухватио Србију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Македонију, Албанију и Косово.