Балкан у финансијском вртлогу Уније

Дужничка криза у Европској унији представља претњу по њен утицај у региону Западног Балкана, тврди агенција Ројтерс, истичући да су "финансијски вртлози" у Унији непријатно изненадили владе региона које су на власт дошле уз обећање да ће чланство у ЕУ излечити све бољке.

"Политичка класа осећа да је Европска унија почела да изгледа мање атрактивно. Да ли је вредно тако напорно покушавати? Да ли је вредно правити толико много компромиса", рекао је за британску агенцију неименовани европски дипломата са службом на Балкану.

Ројтерс наводи да је и пре глобалне економске кризе постојаo страх унутар неких држава ЕУ због проширења броја чланица изнад садашњих 27, као и да европске дипломате признају да је проширење сада у другом плану, узимајући у обзир егзистенцијалну кризу која потреса Унију.

"У чему је поента ако је Европа окренута себи. Зашто продавати породично сребро, ако је циљ далек и неодређен", рекао је тај европски дипломата.

Западне дипломате упозориле су да криза угрожава кредибилитет Уније као покретача стабилности и реформе у њеном двориштву, а да је привлачна снага ЕУ покренула болне економске и политичке реформе у земљама Западног Балкана.

Та привлачна снага Уније смирила је националисте у Србији, разоружала побуњенике у Македонији и Хрватску учинила озбиљнијом у искорењивању корупције, оценила је британска агенција.

"Словенија је прва земља која се појавила из пепела бивше Југославије и ушла у ЕУ, Хрватска ће то учинити половином 2013. године, а осталим земљама, уз Албанију, речено је да ће бити примљени после. Али када?", наводи Ројтерс у анализи.

Британска агенција пише и да је подршка чланству у ЕУ остала релативно висока на Балкану и да не постоји реална алтернатива за тај регион који је окружен са свих страна државама чланицама и којем је Унија највећи трговински партнер.

Губитак утицаја ЕУ је ударац напорима ка проналажењу решења за мноштво несугласица у региону који се још опоравља од последица сукоба из деведесетих, пише Ројтерс.

Док се чланство Хрватске сада чини неминовним, нема резултата притисака да супротстављене етничке заједнице у Босни и Херцеговини, после више од годину дана од избора, формирају владу.

Кандидатура Србије је талац, како сматра Ројтерс, мало вероватног зближавања са Косовом, где мањински Срби од јула дежурају на барикадама подигнутим против НАТО снага и Еулекса.

Македонија не може да започне преговоре док не реши 20 година дуг спор са Грчком о имену и уместо тога стреми отвореној националистичкој агенди која љути мањинске Албанце, којих има 25 одсто.

У Црној Гори подршка европским интеграцијама остаје висока, иако је са 75 одсто опала на 62 одсто, колико је износила 2009. године, наводи британска агенција, позивајући се на резултате истраживања Центра за демократију и људска права.