Србија у другом таласу кризе

Србија већ захваћена другим таласом кризе, али би уз добре механизме могла боље да прође него друге земље, каже гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић.

Шошкић је, на округлом столу на Економском факултету, истакао да је економска активност у Србији већ озбиљно погођена дешавањима у ЕУ и да су "прогнозе за раст веома конзервативне".

Према његовим речима, на Србији је да буде довољно обазрива и да обезбеди све механизме потребне да се штетни ефекти минимизирају.

"Нема ни говора да те ефекте можемо избећи", напоменуо је гувернер.

Гувернер је навео и да банке у Србији, и поред кризе у еврозони, не испољавају забрињавајућа понашања и да НБС, као супервизор, има увид у све трансакције и дневно прати понашање банака.

Према његовим речима, и "Недеља штедње" је показала да су грађани уочили адекватан ниво сигурности банака и депозити су повећани.

"Србија има стабилнију ситуацију на девизном тржишту од других земаља, као што су рецимо Мађарска или Румунија, а ризико премија је испод или на нивоу земаља са много бољим кредитним рејтингом", оценио је Шошкић.

Задуженост не сме да пређе 45 одсто БДП

Економски саветник премијера Мирка Цветковића Јуриј Бајец сматра да Србија мора да се придржава фискалних правила и да поштује ограничења која су њима постављена.

То значи да граница задужености не сме да пређе 45 одсто БДП-а, а буџетски дефицит треба да буде мањи него у овој години.

Председник Савета НБС Бошко Живковић сматра да је важно да Србија, пред налетом нове светске економске кризе, одржи позитиван салдо на финансијском рачуну текућег биланса и да не смањује ниво кредитне активности банака.

Професор Економског факултета Никола Фабрис упозорио је да ће се криза јавних дугова у ЕУ одразити на Србију кроз смањење прилива директних страних инвестиција, дознака наше дијаспоре из иностранства и на извозне приходе земље.

Колике су размере кризе јавних дугова у ЕУ, Фабрис је илустровао податком да је ниво јавног дуга у ЕУ 85 одсто БДП, а по критеријуму из Мастрихта не би требало да буде изнад 60 одсто.

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић сматра да постоји опасност да ће банке које послују у Србији у 2012. години обуставити кредитну активност, кумулирати ликвидност и чекати исход економске кризе.

Према његовим речима, држава би требало да посредује у случајевима презадужености привреде код банака и да, уместо давања подстицаја за нова радна места, субвенционише одржавање већ постојећих радних места у предузећима као што су "Галеника" или путарска предузећа.

Ђукић је предложио да НБС размотри да у кризним условима привремено контролише ток капитала и да не допусти да се штедња прикупљена у земљи одлива у матичне банке, већ да се пласира у националну економију.

Фискални савет: Мањи раст у 2012.

Фискални савет је умањио пројекцију привредног раста Србије у 2012. години са три одсто на 1,5 одсто и препоручио да буџетски дефицит треба да буде мањи од 4,5 одсто бруто домаћег производа.

Те пројекције Савет је изнео због успоравања привредних активности у еврозони и актуелних привредних кретања.

Наведена промена, према фискалном правилу о буџетском дефициту, условљава и повећање буџетског дефицита са првобитно планираних 3,9 одсто на 4,5 одсто БДП, објаснио је Савет.

Председник Савета Павле Петровић сматра да је због мање прогнозе раста готово извесно да ће јавни дуг бити изнад законски одређене границе од 45 одсто БДП.

"Петровић предлаже да Влада приликом креирања буџета за 2012. годину предвиди мањи дефицит од 4,5 одсто и донесе средњорочне мере за смањивање јавних расхода, чиме би се, како је рекао, дефицит и дуг вратили на одржив ниво.

"Стога би Влада наредне године требало да почне реформе великих сектора јавне потрошње, попут здравства, школства, државне управе и јавних предузећа, као и да започне пореску реформу како би дефицит и јавни дуг трајно вратила у законске оквире", истакао је Петровић.

Јавни дуг Србије од краја октобра, према најновијим подацима Министарства финансија, износи 44,3 одсто БДП.