Договор лидера ЕУ

На вечерашњем самиту у Бриселу лидери Европске уније договорили су план за докапитализацију банака како би оне могле да се одупру дужничкој кризи у зони евра, саопштили су званицници из Уније.

Према том плану, банке ће морати да до краја јуна 2012. имају адекватност капитала од девет одсто, што представља мерило колико банке имају тзв. доброг капитала у поређењу са ризичним, пренео је АП.

Договорени ниво адекватности капитала је два процентна поена већи него што предвиђају нови међународни банкарски прописи тзв. Базел III.

У саопштењу нису наведени никакве прецизне цифре, али извори у ЕУ оцењују да је за докапитализацију потребно 108 милијарди евра. Тачна бројка, међутим, зависити од тога колико ће банке бити спремне да отпишу грчког дуга.

Докапитализација банака је значајан први корак у свеобухватном плану ЕУ за извлачење еврозоне из кризе и спречавање још једне глобалне рецесије.

После самита лидера ЕУ, уследиће састанак на врху представника 17 земаља-чланица ЕУ које користе евро. Тај састанак би могао потрајати дубоко у ноћ, пренеле су светске новинске агенције.

Лидери ЕУ су пред почетак самита наговестили да некакав свеобухватан план још није спреман.

Тако је немачка канцеларка Ангела Меркел упозорила да "још увек постоје многи проблеми које треба решити" пре него што буде донето дуго очекивано решење за недаће еврозоне.

Излазак из кризе под знаком питања

Меркелова је признала да до краја самита можда неће бити договорени сви детаљи, упркос првобитној намери да буде усвојен свеобухватан план за сузбијање дужничке кризе у зони евра који би затим био презентован на самиту Групе 20 (Г20) економски најмоћнијих земаља света и привреда у наглом успону идуће седмице у Кану.

Признавши да самит можда неће испунити очекивања, премијер Луксембурга и председник еврозоне Жан-Клод Јункер је рекао да "вероватно нећемо договорити све најситније детаље, већ опште смернице које морамо да предузмемо".

Јункер, такође, очекује од Италије да вечерас саопшти да су у тој земљи усвојене мере штедње.

Италијански премијер Силвио Берлускони, наоружан обећањима да Италија није нова Грчка - треба да представи конкретне мере за смањење италијанског дефицита, од 1.900 милијарди евра.

Премијер Велике Британије Дејвид Камерон рекао је пред почетак састанка да јер у британском интересу да се реши проблем.

Премијер Грчке Јоргос Папандреу упозорио је да се од лидера на самиту захтева "не само да спасу евро, већ и да одбране идеале које смо толико ценили у Европи после Другог светског рата".

Нагласивши да Грчка улаже велики напор да уреди привреду, Папандреу је рекао да европски лидери треба да окрену нову страну због безбедније будућности европских народа.

Грчки социјалистички премијер је, међутим, признао да је 12 година стара европска валута у опасности од дезинтеграције. Грчки дуг је, вероватно, највећа брига еврозоне, будући да износи преко 340 милијарди евра.

И поред несугласица у еврозони, из Берлина уочи самита стигла је добра вест.

Немачки парламент дао је данас широку подршку плану за повећање Европског фонда за финансијску стабилност како би био ефикаснији у решавању дужничке кризе у Европи.

За увећање фонда који сада износи 440 милијарди евра, гласало је 503 посланика, против је било 89, а уздржаних четворо, чиме је канцеларки Ангели Меркел дат снажан мандат да на данашњем самиту ЕУ прихвати договор о повећању фонда којим би био одбрањен и евро.

Ангела Меркел рекла је опозиционим лидерима да би изменама фонд требало да располаже са више од 1.000 милијарди евра, мада то још није коначна свота.