Србија (не)спремна за кризу

Оцене у вези са тим да ли је Србија спремна за нови талас кризе се разликују. Шеф мисије ММФ-а за Србију Алберт Јегер као једну од добрих страна наводи нови аранжман са Фондом.

Први наредни корак јесте усвајање ребаланса буџета. У мишљењу које је доставио скупштини Србије, Фискални савет упозорава на успоравање привредних активности у последња три месеца.

Држава за сада, осим аранжмана са ММФ-ом и додатних задуживања ради обезбеђења ликвидности и попуне буџета, нема друге одговоре за надолазећу економску кризу.

Негативан сценарио у случају кризе већ се зна. Прво наилази паника на шалтерима банака, а потом отпуштања у привреди. Све то изазива социјалне немире и инфлацију на кратак рок.

Банкари кажу да је маневарски простор Владе сада ужи, јер има далеко мање буџетских пара за субвенције које су пре три године ублажиле кризу. Ипак, излаз увек постоји.

Александар Штулић из КБЦ Банке каже да би решење могло бити смањење обавезне резерве, али да се та средства искључиво наменски користе, кроз субвенционисање извозно оријентисаних предузећа или стартешких производа који су у оквиру домаће економије.

Обавезна резерва на девизну штедну сада је око 25 одсто и Народна банка вероватно неће дозволити њено даље смањење. Оно што би сигурно поздравила јесте отплата нараслих дуговања, пре свега државе.

Професор Владимир Круљ каже да треба направити неки план отплате који би привредним субјектима могао да омогући планирање, што је тренутно најбитнија ствар у условима кризе.

Европска комисија упозорила је да Србија, кроз пропусте у јавним набавкама, годишње губи огромне суме новца, који би могао лако да се наплати увођењем једноставног софтвера за праћење прихода и расхода.

Митко Минић, аутор софтвера пореске наплате, каже да би се контролом тога ко је уплатио приход, а ко није могла преполовити сива економија.

Добронамерни савети за спречавање кризе не мањкају. Из владе зато најављују оснивање Развојне банке која ће се ослонити на предлоге привредника.