Цене станова и даље падају

Цене станова у Србији од почетка економске кризе пале су за трећину. Продаја станова у Београду пала је за 30 одсто, а у неким градовима у Србији и до 50 одсто, а због мале куповне моћи, лоше понуде станова и све неповољнијих кредита, очекује се да ће се тај тренд наставити.

Продаја некретнина наставља да пада, посебно после повећања обавезног учешћа и камата на кредите. Када се томе додају све већа незапосленост и беспарица, не чуди што је мало купаца.

Грађевинци су због тога у све већим проблемима, а инвеститори све мање улажу у станоградњу.

Александра Кон из агенције за промет некретнина "Алка" каже да је из дана у дан тржиште све успореније и да је све мање промета, а да је цена смањена негде и до 40 одсто у односу на 2008. годину.

У војвођанским селима се, на пример, куће продају у бесцење, далеко испод коштања градње, а продаја по градовима је готово симболична.

Зоран Банковић из грађевинске фирме "Урбан Ниш" каже да је за разлику од ранијих година, ове године све стало због кредита банака, депозита од 20 одсто, као и да мисли да ће се ове и следеће године доста смањити инвестиције у станове, сигурно најмање за 50 одсто.

Градња најмање учествује у цени

Иако се мисли да сама изградња станова у највећој мери одређује цену, у структури коштања квадрата најмање учествују цена материјала и градње.

Горан Родић из Одбора за грађевину Привредне коморе Србије каже да се цена извођача радова, која зависи од опремљености, квалитета, спратности и других фактора креће од 280 до 400 евра.

"То је бруто цена по квадрату, све друго се додаје на ту цену - цена земљишта, разних такси, комуналија и још неких других ствари које чине чак и више него дупло од цене извођача", каже Родић.

Јован Јовановић из међународне консултантске компаније "Данос" каже да са таквом ситуацијом, када се прода 30 до 50 станова месечно, што је занемарљиво у односу на године пре кризе, напросто ништа друго не може да се деси него да полако али сигурно долази до усклађивања.

"Ако данас у Будимпешти која је у Европској унији имате квадрат који кошта 1.200 евра за врло пристојну непокретност, свакако да ће то полако али сигурно морати да се испрати и у Београду", навео је Јовановић.

Пад цена и продаје некретнина бележи се у готово свим земљама Европе и региона, али је, с обзиром на просечну плату и цену квадрата, у српској престоници најтеже доћи до свог крова над главом.

Наиме, само за стан од шездесетак квадрата по цени од 1.600 евра, са постојећим условима кредитирања и просечном платом, потребно је радити 40 година, односно цео радни век.