Цене празне корпу

У Србији су последњих месеци поскупели млеко, путер, павлака, сиреви, месне прерађевине и слаткиши неких произвођача. Са просечном платом која је у јулу износила 39.127 динара, грађани ће морати да изађу на крај са новим поскупљењима пошто су поједине уљаре најавиле повећање цена.

Готово стандардно, храна, пиће, комуналије и транспорт однесу готово 70 одсто прихода просечног домаћинства у Србији, a грађани кажу да врло тешко склапају крај с крајем и да потрошачка корпа није оно што је некад била.

Произвођачи кажу да је раст цена сировина и енергената главни узрок новог поскупљења хране.

Економиста Драгован Милићевић истиче да се најава поскупљења може окарактерисати као трошковни притисак на потрошаче и трговце.

"Пре свега велики трошковни притисак због енормно великих трошкова финансирања. Не заборавимо да се српска привреда финансира искључиво из позајмљених банкарских извора. Цена таквих кредита је између 20 и 25 одсто на годишњем нивоу", напомиње Милићевић.

Од јула прошле до јула ове године, цене су порасле за више од 12 одсто, а промет је пао за петину.

Горњи праг инфлације од шест одсто одавно је пробијен. Највише су поскупели алкохол и дуван, више од 19 одсто, храна и безалкохолна пића више од 17 и комуналије 13 одсто.

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије каже да делом разуме произвођаче и трговце пошто имају мањак прихода.

"Али, не може се повећањима цена надокнадити тај мањак, јер потрошачи заиста немају пара и не могу купити више од онога што заиста имају", каже Николић.

Пројектовани горњи праг инфлације пробијен је у јулу, када је износио 6.2 одсто, а аналитичари процењују да ће се овогодишња инфлација кретати између 9 и 11 одсто.