Нова царинарница у Крушевцу

У присуству премијера Србије Мирка Цветковића у Крушевцу је отворена царинарница у коју је уложено 338 милиона динара.

Премијер Цветковић изјавио је, током отварања, да су грађани Крушевца добили нови савремени објекат који ће омогућити да се процес царињења обавља што ефикасније.

Цветковић је истакао да убудуће грађани Крушевца неће због царињења морати да иду у оближње градове, јер нова царинарница има потребну инфраструктуру да се царињење обавља ефикасно, без обзира на то да ли се ради о терету или возилима.

Премијер је навео да је нова царинарница један од неколико пројеката из те области које финансира Министарство финансија и напоменуо да је сличан објекат отворен у Шапцу, а ради се и на царинарници у Ужицу као и на неким другим мањим инвестицијама.

Отварању царинарнице, која представља једну од већих инвестиција Управе царина, присуствовали су државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић и директор Управе царина Предраг Петронијевић.

Цветковић je после отварања царинарнице обишао крушевачку Фабрику мазива у реструктурирању и разговарати са руководством те компаније, а разговараће и са синдикатима неколико крушевачких предузећа, међу којима су "Жупа", "Трајал" и "14 октобар".

Притисак на јавна предузећа због дугова

Влада је спремна да изврши притисак на јавна предузећа да редовније измирују дугове привреди, али то мора да буде праћено притиском тих јавних предузећа на њихове дужнике и наплату дугова, каже Цветковић.

Анализа је показала да јавна предузећа, као што је Електропривреда Србије, више потражују од предузећа у приватном сектору него што им дугују, па су тако дугови ЕПС-а само једна трећина њихових потраживања.

Подсетивши да постоје три нивоа државе - републички буџет, локалне самоуправе и јавна предузећа, премијер је указао да је ситуација што се тиче дугова привреди различита по тим нивоима.

Према његовим речима, републички буџет дугује врло мало јер дугове плаћа одмах и од укупне количине дугова привреди, Република је у кашњењу са око девет милијарди динара, што је у односу на буџет око један одсто.

Цветковић је навео да локалне самоуправе имају значајне дугове, али они нису под тако стриктном контролом Владе као републички буџет и ради се на изради подзаконских аката који ће дефинисати њихово понашање у том погледу, посебно имајући у виду да ће им бити усмерена значајна средства када почне примена измена закона о финансирању локалних самоуправа.