Штедња за све

Због потреса на светским финансијским тржиштима, али и предстојећих избора, стручњаци кажу да је сада најважније да држава не троши више него што је планирано. У томе би добро дошла и помоћ Међународног монетарног фонда с којим Влада почиње преговоре о новом аранжману.

Представнике ММФ-а интересују подаци о броју запослених, индустријској производњи, извозу, увозу као и планови Владе.

Економиста Миладин Ковачевић претпоставља да ће у жижи разговора бити буџет, ребаланс буџета, одрживост дефицита, очување фискалне дисциплине, односно поштовање фискалних правила.

Буџетом за ову годину предвиђено је да мањак у државној каси буде до 4,2 одсто БДП-а или до 120 милијарди динара.

За седам месеци мањак је већ 87,8 милијарди, а неки трошкови тек следе, попут октобарског повећања плата и пензија, само што ће, према процени стручњака, бити далеко мање од очекиваног, око 1,2 одсто.

"Закључно са овим месецом, остварен је раст цена који ће служити као основ за индексацију од 0,7 одсто. У октобру томе треба додати и пола оствареног раста БДП-а, који је релативно скроман, поготово ако се узме половина", каже Бранко Хинић из НБС, уз напомену да је раст у прошлој години био један одсто.

Хинић каже да ће очигледно по том основу бити корекције, вероватно мање него што се очекивало и да би одређене уштеде могле да се остваре у самом буџету.

План за одрживи дефицит 

У Министарству финансија тврде да имају план како да одрже дефицит у законским оквирима и најављују ребаланс буџета после разговора с ММФ-ом.

"Оно што ће, такође, бити спроведено јесу неопходне уштеде како би се смањење прихода од пореза на зараде и повећање расхода за плате и пензије надоместили, како бисмо имали избалансиран буџет, односно планирани дефицит", каже државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић.

Од тога да ли држава има решење како да покрије јаз између прихода и расхода, зависи и договор са ММФ-ом, кажу у Народној банци.

"До њега ће доћи ако се нађе начин да се остане у оквирима планираног буџетског дефицита, нарочито у вези са недавно донетим Законом о локалној самоуправи. Лично сам оптимиста. Уколико се закључи споразум из предострожности, могао би да буде активан већ од октобра", каже вицегувернер Бојан Марковић.

Договор са ММФ-ом био би добра порука инвеститорима и одразио би се на висину камата по којима се задужују држава и предузећа.

Економиста Горан Николић сматра да је сваки договор са ММФ-ом са аспекта обичног грађанина у принципу добар зато што везује руке политичарима и њиховим потрошачким апетитима.

Познаваоци прилика кажу да нема индиција да Влада неће постићи договор са ММФ-ом, и да је за сада сасвим довољно да то буде не финансијски већ аранжман из предострожности, који пре свега подразумева надзорну улогу Фонда.