Политичка порука не смирује тржиште

Министарство финансија Грчке као главни позитиван резултат разговора немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Николе Саркозија истиче њихову приврженост одлукама јулског самита Европске уније, на коме је одлучено да се Атини одобри нови стабилизациони кредит.

ЕУ је прошлог пролећа, заједно са Међународним монетарним фондом, одобрила Грчкој зајам у вредности од 110 милијарди евра, а сада је усвојена одлука да се Атини помогне са још већим кредитом вредности око 159 милијарди евра.

И док Атина рачуна на успех мера за економску стабилизцију зоне евра, политичка порука Меркелове и Саркозија не задовољава инвеститоре, а кључне европске берзе бележе минусе.

Светски берзански индекси и евро ослабили су услед забринутости улагача да план Француске и Немачке за унапређење фискалне интеграције можда неће бити довољан да спречи даље ширење дужничке кризе у еврозони.

Долар је пао према евру и јену, док је сирова нафта јутрос на берзи у Њујорку поскупела на преко 87 долара за барел, пошто је најновији извештај о залихама енергената у САД донео мешовите податке о њиховој тражњи.

Швајцарски франак је ојачао према евру, пошто је тамошња Централна банка саопштила да ће проширити постојеће мере за подстицај слабљења домаће валуте, али ипак није најавила оштрије мере које су очекивали неки инвеститори.

Економска влада за ЕУ

Немачка канцеларка Ангела Меркел и франуски председник Никола Саркози предложили су да ради лакшег решавања кризе у европској монетарној унији, земље Еврозоне добију заједничку економску владу.

Водеће економије еврозоне, Немачка и Француска, заложили су се за увођење пореза на финансијске трансакције и уставну обавезу уравнотежења буџета.

Пут ка стабилном тржишту је, тврде, да земље чија је валута евро, оснују заједничку економску владу, коју би чинили шефови држава или влада. Састајала би се двапут годишње, а њен први председник био би Херман ван Ромпеј, актуелни председник Европског савета.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је да треба јаче повезати финансијске и економске политике чланица еврозоне, јер су у обавези да јачају евро као заједничку валуту.

Париз и Берлин противе се предлогу Грчке и Италије да се презадуженим чланицама помогне емитовањем евро-обвезница. Меркелова и Саркози то сматрају нереалним све док свака држава има сопствену буџетску политику.

Председник Француске Никола Саркози жели да 17 чланица еврозоне до лета 2012. године усвоји златно правило, односно да у своје Уставе уведу обавезу балансирања буџета, јер би то правило водило смањењу дефицита и дугова.