Ефекти државне помоћи

Највише новца из буџета одлази за социјалну помоћ, у оквиру које су пензије, затим за плате, плаћање роба и услуга, и субвенције. У ситуацији када стручњаци упозоравају да је и због нове кризе и због избора најважније да држава не троши преко зацртаних граница, поставља се питање за шта се све додељује државна помоћ и ко и како контролише трошење новца пореских обвезника.

У протеклих пет година, држава је дала око 114 милиона евра инвеститорима који су запослили нешто више од 26.000 радника. Од пролећа се одрекла дела пореза и доприноса, па је око 600 људи добило радне књижице.

Поред запошљавања, држава помаже и изградњу станова, али и иновације, снимање филмова и серија па и телевизијских прилога, сваке године са све више новца. Прошле године субвенције су биле готово 80 милијарди динара, ове ће бити бар пет милијарди динара веће.

"Највише државне помоћи у 2010. години додељено је малим и средњим предузећима, то је препорука европске комисије. Управо би требало смањити државну помоћ која се додељује за реструктурирање и санацију, а повећати за истраживање и развој и заштиту животне средине", рекла је Андријана Ћурчић из Одељења за контролу државне помоћи Министарства финансија.

Иван Јакшић из Привредне коморе Србије каже да држава помаже одређеним гранама, али да је проблем то што је помоћ несистематска и нестандардизована и што се не усмерава у гране које ће дати резултате.

"Проблем је што се по мало помаже свакоме и никоме. Углавном то буду краткорочни ефекти. Предлажемо да се средства обједине и улажу у праве пројекте који ће дати резултат на дуги рок", рекао је Јакшић.

Субвенције се дају на свим нивоима власти, највише на републичком. Ове године за њих је планирано 55 милијарди динара и то 20 милијарди за пољопривреду, 16 за железницу, а 12,7 милијарди су такозване "остале субвенције".

"Овде је највећи проблем што не постоји никаква анализа субвенција. Субвенције железници износе 16 милијарди, дају се субвенције и пољопривреди, а 20 милијарди Градском саобраћајном предузећу Београд. Суштина је што не постоји анализа колика је корист од тога, и друго, да ли постоји бољи начин да држава троши новац", рекао је Мирослав Здравковић, уредник сајта Макроекономија.

Андријана Ћурчић из Министарства финансија рекла је да је сигурно да развијене европске земље имају анализу ефеката са далеко већим капацитетима и искуством у државној помоћи, а да је та област у Србији краткорочно посматрана.

О помоћи државе јавним и предузећима од општег економског интереса, Комисија за контролу државне помоћи биће надлежна да одлучује од јануара. Они који дају помоћ - министарства, агенције и локалне самоуправе - још се, каже, привикавају на то да најпре од њих треба да добију одобрење за давање помоћи.