Рекордна незапосленост на Косову

Готово 50 одсто становника Косова и Метохије нема посао, што је највећа стопа незапослености у Европи. На Косову готово да нема производње, а и поред тога што је у последњих 12 година добило донације, које се мере милијардама евра, Косово и Метохија и даље су економски неразвијени.

Сваки трећи становник живи испод границе сиромаштва, а сваки десети је екстремно сиромашан. Просечна плата је 250 евра. Званично, незапослено је више од 350.000 људи, али се сматра да је тај број много већи.

Миливоје Милетић из Привредне коморе Србије каже да је у овом тренутку друштвени бруто производ 1.200 евра и да економија практично не постоји у издању какву познаје модеран свет.

"И поред природних ресурса, може се рећи са економског становишта да се ради о експеримент држави", каже Милетић.

У Канцеларији за развој при Уједињеним нацијама у Приштини кажу да је највећа одговорност на Влади Косова, која је требало да уради нове развојне планове.

"Према истраживању УНДП-а, који је анкетирао грађане Косова, економски развој и сиромаштво остају кључни изазови на Косову, а затим корупција и други проблеми на локалном нивоу", каже Арменд Муја из Канцеларије за развој при УН у Приштини.

Косовска власт тражи решење за нагомилане економске проблеме и најављује оснивање економске уније са Албанијом.

Највећи проблем сива економија

Аналитичар Ненад Васић каже да је укупан прошлогодишњи обим извоза Косова у Албанију је 13 милона долара, а из Албаније на Косово 28 милиона долара.

Највећи проблем је сива економија и организовани криминал. Ранијих година, новац је стизао од Албанаца из иностранства који сада, због економске кризе, смањују дознаке. Косовско друштво оптерећује и Споразум о реадмисји, који подразумева повратак Албанаца из земаља Европске уније.

Шеф Економског тима ДСС-а Ненад Поповић каже да је Косово најнеуспешнији пројекат Међународне заједнице.

"За последњих 11 година уложено је више од 4 милијарде евра у ову лажну државу, а резултати су никакви. И даље је највећа незапосленост, и даље је то центар организованог криминала и корупције и практично све што је уложено није валоризовано", каже Поповић.

У последњих шест деценија, Србија је у јужној Покрајини изградила термоелектране, Трепчу и друге руднике, школе, болнице, поште, железницу, путеве, стамбене објекте. Укупна вредност непокретности на које Србија полаже право износи 220 милијарди долара. Ту чињеницу и даље игноришу и Приштина и Европа.