Криза опустошила фабрике

Предлог стратегије индустријског развоја до 2020. године, усвојен на последњој седници Владе, ослања се на развој прерађивачке индустрије, првенствено аутомобилске и прехрамбене. Напомињући да тек сваки 24. становник Србије нешто производи, Унија послодаваца оцењује да је домаћа индустрија на нивоу сиромашних афричких земаља и тражи хитне мере Владе.

Од милион и 770 хиљада запослених у земљи, у производњи ради тек 300.000 радника. Толико је некада запошљавала само београдска индустрија. У последње две године, због кризе, додатно је отпуштено око 60.000 и то углавном индустријских радника.

Гордана Срећковић радила је у раковичком "Рекорду" и, после отказа због стечаја фирме, осећа се као добар морнар на потонулом броду.

"Осећам тугу, али не и одговорност, као ни моје колеге. Мислим да је ова фирма могла да ради и да храни 600 породица", рекла је Гордана.

Многи попут Гордане нису у могућности да лако промене занимање, јер су слична предузећа уништена и у другим градовима. Зато су послодавци иницирали стварање уједначене климе за покретање бизниса у целој земљи.

"Послодавац ће увек запослити раднике и покренути производњу, уколико има неке шансе да оствари профит, а да не доживи губитак имовине, односно оног што је уложио у пројекат", рекао је Небојша Атанацковић из Удружења послодаваца Србије.

Оно што нису успеле катастрофалне деведесете, докрајчиле су лоше приватизације. Радници - на бироу или у сивој економији. Много боље није ни запосленима, који су на граници социјалне издржљивости.

"Запослени радник прима у просеку између 25 и 30 хиљада динара и по правилу то су такве породице где је он сам запослен", каже Ранка Савић, председник АСНС-а.

Оно у чему се сви слажу јесте да је неопходно обновити српску индустрију.

"Србија треба да искористи свој предност која је везана за производњу у прехрамбеној индустрији и прерађивачкој индустрији. Потребно је уложити, али и оставити разуман рок како би инвестиције могле да профункционишу", рекао је професор Владимирв Круљ.

У последње две године, зарад превазилажења кризе, имали смо двадесетак мера, што Владе што Народне банке. Резултати следе тек наредних година, јер прича о малим и средњим предузећима као развојној шанси неће нас извести из кризе - без модернизације индустрије.