Веће учешће, мање камате

Пословне банке почеле су да примењују одлуку Народне банке Србије о обавезном депозиту од 30 одсто за све кредите у еврима, од којих су изузети стамбени зајмови, за које је, међутим, повећано обавезно учешће са 10 на 20 одсто. Непромењен износ учешћа од 10 одсто остаје за стамбене кредите које држава субвенционише.

Поводом нових мера Народне банке, гувернер Дејан Шошкић у интервјуу за РТС објашњава да су те мере превентивне како не би дошло до ризичних задуживања и да би требало да доведу до смањења камата. Разговор са гуверенером водила је Весна Дамјанић-Бранковић.

Шта ће бити са оним кредитима, пре свих, стамбеним, за које је положена капара, а који још нису исплаћени?

Они који су поднели захтеве банкама и банке донеле позитивну одлуку о одобравању кредита, неће бити захваћени овом одлуком. Другим речима, они за које банке нису донеле позитивну одлуку до 30. јуна, биће под новим режимом који наступа од 30. јуна.

Значи, који нису потписали до данашњег дана кредит?

Са аспекта Народне банке Србије, довољно је да је пословна банка од стране својих органа донела одлуку о одобрењу кредита. И уколико је та одлука донета до 30. јуна, такви кредити ће се одобравати у, да кажем, претходном режиму.

Чини се да грађани, ипак, немају разумевања за то због чега је било потребно да се повећа учешће за стамбене кретите?

Прво, не слажем се да грађани немају разумевања. Мислим да имају разумевања, посебно грађани који су опрезни у задуживању. Зашто? Зато што, када узмете кредит који је мањи од заложене вредности непокретности, то је услов да Вас банка третира на повољнији начин по питању Вашег ризика. То је, дакле, услов да каматна стопа буде нижа. Читав банкарски систем постаје сигурнији. Са аспекта финансијске стабилности, смањујемо ризик у том финансијском систему и водимо ка томе да домaћe банке, када се финансирају и када неке од њих узимају дугове из иностранства, односно на тај начин попуњавају своје финансијске фондове, могу да буду банке које се приказују са квалитетнијом активом и да обезбеде повољније услове финансирања, па да те повољније услове - дакле, ниже каматне стопе - преносе и на своје крајње кориснике, односно потрошаче и привреду.

Другим речима, очекујете смањење каматних стопа?

Хоћу рећи да је ово један у низу корака који воде стабилизацији финансијског система, а стабилизација финансијског система значи стварање услова за обарање каматних стопа у систему.

Доста критика на рачун ове одлуке дошло је из грађевинског сектора, па и саме Владе. Кажу да ће то зауставити станоградњу и да ће хиљаде радних места бити угашено?

Питање грађевинске индустрије је питање понуде и тражње. Није проблем код нас у понуди, да немамо довољно станова на тржишту. Мислим да је код нас проблем тражње, а тражња зависи од тога колике су плате људима, какве су каматне стопе и колика је цена тога што се купује. Према томе, то су аспекти на којима морамо да радимо, да би се проблем грађевинске индустрије решио.

Најавили сте смиривање цена током лета. Међутим, гориво је поскупело, поскупели су млеко и млечни производи. Када можемо да очекујемо то најављено смиривање?

Али се цене смирују. Подсетићу Вас да смо ми прошли онај, да кажемо, највиши ниво инфлације који смо очекивали. Ми смо већ у мају имали пад инфлације. Ми ћемо имати, очекујемо, у јуну додатни пад инфлације. Динамика инфлације до краја године очекујемо да ће бити таква да ће врло брзо да се врати у једноцифрене износе и да ће након тога кренути ка циљаном коридору.