Потребна стабилност тржишта хране

Инфлаторни притисци у Србији изазвани су нестабилношћу на тржишту прехрамбених производа, због чега би требало, без одлагања, донети и спровести системске мере за стабилизацију тог тржишта и битно смањење нестабилности цена хране, навео је гувернер НБС Дејан Шошкић у писму премијеру Србије Мирку Цветковићу.

"Уважавајући да је карактер актуелних инфлаторних притисака пресудно опредељен нестабилношћу на тржишту хране, требало би да се утврде и реализују системске мере и активности које би допринеле стабилизацији овог тржишта и битном смањењу нестабилности цена хране", наведено је у писму Шошкића премијеру.

"Уз одржавање планиране политике доходака, тиме би се допринело ефикасности мера монетарне политике и избегле нагле промене њеног карактера изазване флуктуацијама инфлације и инфлационих очекивања", истакао је гувернер.

Према Шошкићевим речима, то би додатно доприносило макроекономској стабилности, очувању раста економске активности и запослености.

Гувернер се обратио премијеру у складу са Споразумом о циљању инфлације између Владе и НБС, са образложењем зашто инфлација одступа од циља, у ком периоду се очекује да ће се она вратити у дозвољене оквире, као и које мере је потребно предузети да би се то остварило.

Како је наведено, Извршни одбор НБС урадиће све што је у његовој надлежности да се инфлација у средњем року врати у оквире дозвољеног одступања од циља.

Уколико не дође до непредвиђених шокова, очекујемо да ће инфлација почети да се враћа ка инфлационом циљу од трећег квартала 2011. године, да ће се вратити у границе дозвољеног одступања од циља у првој половини 2012. године.

Стопа инфлације чека жетву

Брзина враћања инфлације ка циљу зависиће у великој мери од успешности пољопривредне сезоне 2011/2012. године. Уколико нова пољопривредна сезона буде уобичајена, значајно смањење инфлације очекује се већ од средине 2011. године, навела је Народна банка Србије.

Евентуално лошија пољопривредна сезона од прошлогодишње могла би да одложи и успори процес смањења инфлације.

Очекујемо да ће се пуни ефекти до сада предузетих мера монетарне политике на инфлацију тек испољити, а НБС ће у наредном периоду проценити да ли је потребно додатно заоштравање монетарне политике.

Извршни одбор НБС процењује да је раст инфлације у том периоду у највећој мери последица изузетно високог раста цена хране, а у мањој мери слабљења динара и снажног раста регулисаних цена.

Од 9,9 одсто, колико је износио раст међугодишње инфлације од јуна 2010. до марта 2011. године, допринос хране износи чак девет одсто.

"То значи да је на инфлацију у том периоду пресудно утицао раст цена хране, који је био последица ниске пољопривредне производње у прошлој сезони, као и знатног раста светских цена хране", речено је из НБС.

Расту инфлације, како се наводи из Народне банке Србије, у мањој мери привремено је допринело слабљење динара у периоду од маја до јула 2010. године, што је у највећој мери последица ескалације кризе јавног дуга у појединим земљама еврозоне из нашег непосредног окружења.

Са априлским корекцијама, пре свега електричне енергије, раст регулисаних цена већ у прва четири овогодишња месеца биће у горњој половини планираног распона раста за целу 2011. годину од седам одсто, са дозвољеним одступањем од два одсто.