Неповерење у еврозони

Уредник европског деска у Гардијану пише о несугласицама међу лидерима земаља еврозоне које, како тврди, указују на озбиљне проблеме.

У Берлину колају приче о прошлонедељном телефонском позиву у којем је португалски премијер Жозе Сократес од немачке канцеларке Ангеле Меркел затражио помоћ, како би избегао да његова земља потоне под теретом огромних дугова.

Сведоци кажу да је звучао очајнички и да је обећао да ће урадити све што му Меркелова каже - с изузетком тражења новца, с обзиром на то да добијање финансијске помоћи из специјалних фондова Европске уније прате изузетно строги услови, пише аутор Гардијана.

Немачка канцеларка се за решење Сократесове дилеме обратила директору ММФ-а Доминику Строс-Кану, са којим је управо у том тренутку, у својој канцеларији, разговарала о кризи евра, да би добила одговор да је португалски захтев бесмислен, јер премијер ионако неће послушати ниједан савет, пише лист.

Тај разговор, како је то рекао један високи немачки званичник, на најбољи могући начин одражава велики проблем на плану комуникације у Европи.

Чини се, наставља аутор чланка, да европски лидери, усред једне од најтежих криза која је погодила Европску унију, врло тешко разговарају, а ниво међусобног поверења је јако низак. Све то озбиљно компликује потрагу за решењем егзистенцијалне кризе у којој се налази евро.

Чланице еврозоне крећу се у супротним правцима - Немачка и северна Европа из рецесије излазе јаке, док је јужна Европа у зачараном кругу дуга и дефлације. Та чињеница и проблеми с јавним дугом неколико чланица еврозоне угрожавају опстанак заједничке европске валуте.

Неслагање лидера који би требало да ублаже ту кризу додатно отежава ситуацију, напомиње новинар Гардијана.

Медији различито о "кишобрану спаса"

И немачка штампа бави се судбином евра, дуговима сиромашних чланица еврозоне, али и могућим негативним утицајем на највећу европску економију.

Нови предлог из Европске комисије да се још ојача пакет помоћи земљама еврозоне које западну у проблеме нашао се на удару критика немачке штампе, преноси Дојче веле.

Лист Шверинер фолксцајтунг пише о ситуацији у еврозони и позиву председника Европске комисије Жозе Мануела Бароза да се повећају средства у такозваном "кишобрану спаса" за помоћ чланицама које не могу више да враћају дугове.

"Најновији позив Бароза за повећање средстава за помоћ дужницима је амбивалентног карактера. Његова намера је да тржиштима упути јасну поруку (да ће евро бити брањен), али  тиме, истовремено, доприноси његовом слабљењу. У принципу, међу разним могућностима, повећање ‘кишобрана спаса' најмање је лоше", наводи лист.

"Истина, на први поглед, привлачна је и идеја о коначном спасу у виду еврообвезница код којих би све чланице еврозоне гарантовале за дугове свих. Међутим, то би било опасно. Није реч само о томе да би Немачка изгубила бонитет и морала да плаћа знатно веће камате од оних које сада плаћа на државне обвезнице", преноси лист.

Лист наводи да би се издавањем еврообвезница смањио и притисак на проблематичне земље да доследно сређују своје буџете.

"Европска унија показала слабост" 

Коментатор листа Зидојче цајтунг критикује Бароза због изјаве о повећању "кишобрана спаса" и пише: "Како мало су неки у еврозони научили, видело се у среду. Упркос прогнозама, Португалу је успело да без проблема обезбеди нове кредите на финансијским тржиштима.

"Упркос томе, председнику Европске комисије није пало ништа боље на памет него да предложи још већи фонд за спасавање евра. Немачка и Француска су са разлогом запањене. ЕУ је још једном показала колико је слаба у тренуцима у којима би морала бити јака. Та демонстрација нејединства позив је шпекулантима да наставе своју игру против неких чланица еврозоне", наводи лист.

Вестдојче цајтунг коментарише привредни раст од 3,6 одсто у прошлој години, највећи од уједињења земље, и пише: "То је, свакако, разлог за радост и разумљиво је што се министар привреде Рајнер Бридерле ових дана непрестано смешка."

"Међутим, мора се имати у виду да је 2009. година, са којом се пореди 2010, била изузетно слаба. Немачкој је потребно: већа потрошња, мање пореза, више радних места, мање оних који примају социјалну помоћ, а смањивање државних дугова ионако је приоритет. Остаје много тога да се уради и Бридерле и колеге немају времена да славе прошлогодишњи резултат", наводи лист.