Година изазова за евро

Уколико се дужничка криза у зони евра још продуби и захвати Португалију и Шпанију, еврозона ће преживети нову тешку финансијску кризу, а судбина заједничке валуте 17 чланица Европске уније у 2011. години биће врло неизвесна, предвиђају међународни економисти.

Санирање грчке и ирске дужничке кризе не само што је минуле године коштало ЕУ и Међународни монетарни фонд близу 200 милијарди евра, већ је нагнало међународне експерте да упозоре на потребу знатног повећања постојећег фонда Уније за помоћ угроженим чланицама еврозоне.

Тако је, на пример, експертски тим америчке "Ситигрупе" оценио да је земљама еврозоне током наредних пет година неопходан "сигурносни фонд" од две хиљаде милијарди евра, уместо садашњих 750 милијарди евра, да би се избегао најгори сценарио и распад 17-члане монетарне уније.

Стручњаци "Ситигрупе" сматрају да је половина те суме, што значи хиљаду милијарди евра, потребна одмах, да би се правовремено интервенисало, у циљу спасавања тако проблематичних економија какве су сада португалска и шпанска, а касније можда и италијанска и белгијска, па чак и француска.

Меркел: Евро основ просперитета

Гласине о тешкој и неизвесној судбини заједничке валуте 17 чланица ЕУ мало су утихнуле након што је немачка канцеларка Ангела Меркел у новогодишњој поруци грађанима своје земље нагласила да се чланице зоне евра суочавају ове године с великим тестом и да морају ојачати евро.

"Евро је основ нашег просперитета. Немачкој је потребна еврозона и наша заједничка валута - за нашу сопствену добробит и ради превазилажења великих светских изазова. Ми, Немци, преузимамо наше обавезе, мада је то понекад веома тешко", рекла је Меркелова.

Претходно се немачки званичници, укључјући и Меркелову, нису либили да изјаве да долази време када ће презадужене земље еврозоне које не буду могле да се придржавају заједничких строгих стандарда у спровођењу финансијске политике морати да се суоче с прекидом спољне новчане помоћи, али и смањеним правом гласа у институцијама Уније.

Тако је Немачка, чија економија је у 2010. години, судећи према последњим проценама, упркос продуженом трајању глобалне привредне кризе, остварила веома добар раст од 3,7 одсто, уз пад незапослености на вишедеценијски минимум, јавно саопштила да више неће толерисати слање новца у "буре без дна", при чему се отворено указује на Грчку и Ирску.

Механизам за спас евра

Лидери Европске уније су се крајем прошле године договорили да измене Лисабонски уговор како би омогућили доношење неког сталног механизма за спасавање чланица, оптерећених дуговима, после 2013. године, када истиче садашњи фонд за спасавање, вредан 750 милијарди евра.

Финансијски солидна Немачка је последњих месеци трпела критике због чврстог става према дужничкој кризи и противљења повећању постојећег фонда за спасавање и предлогу за увођење паневропских обвезница.

Такав став Немачке није, дакле, само најава оштријег курса Берлина према постојећим, "проблематичним и периферним" чланицама еврозоне, већ и опомена другим презадуженим чланицама Уније, пре свега Румунији и Мађарској, да терет финансијске кризе у будућности морају решти првенствено властитим снагама и ригорозном штедњом на свим нивоима.

Евро, у тако неповољним макроекономским околностима, још увек на валутним берзама добро плива. Тренутно варира у распону од 1,30 до 1,34 долара, што је осетно боље него приликом њеног увођења у промет пре осам година.

Економиста Жак Шапиро сматра да је текућа криза еврозоне цена која се сада плаћа "за непромишљену политику, избегавање примене нужних мера у право време и све јачу тежњу неких чалница 'евроленда' да се властита валута прогласи бољом од заједничке."

Занимљив је и став председника Европске централне банке Жана Клода Тришеа, који је у последњих неколико седмица изјављивао да се стање у еврозони погоршава и приближава црвеној линији", али је истовремено изразио и оптимизам око даље будућности заједничке валуте.

Треба ипак имати у виду да водећи политичари и економисти зоне евра и даље већински заговарају јединствену монетарну политику и одлучно се противе укидању евра, јер као добро упућени у суштину проблема схватају да би нестанак заједничке валуте нанео свима, укључујући чак и моћну Немачку, велике финансијске губитке.