(Не)очекиване инвестиције

Колико је новца 2010. године инвестирано у Србији, још се не зна, али је и на основу прилива од милијарду долара за девет месеци јасно да је план о две милијарде евра инвестиција у прошлој години пропао, и да ће их бити упола мање.

Нових директних инвестиција у протеклој години готово да није ни било, ако се изузму "Јура" и "Дајтек" који су уложили по десетак милиона евра у фабрике аутомобилских делова у Нишу.

Више од половине инвестиција чини раније договорено улагање "Гаспромњефта" у модернизацију Рафинерије нафте у Панчеву. По градовима, највише новца слило се у Крагујевац, 210 милиона евра, кроз заједничка улагања државе са "Фијатом" и "Марелијем" у аутомобилску индустрију. Стигла су им и три велика трговинска ланца.

Инвеститорима је најважнија инфраструктура, посебно близина аутопута. Зато се последњих година највише улагало у Шумадији и Срему, а најмање у зајечарском, борском, браничевском и моравичком округу.

Иако 2010. године није изграђена инфраструктура нити решени проблеми корупције, бирократије или реституције, држава у 2011. години рачуна са три пута више инвестиција.

Инвестиција све мање 

Александар Милорадовић из Агенције за страна улагања и промоцију извоза рекао је да се у овој години у Србији очекује износ од четири милијарде долара директних страних инвестиција, пре свега од "Телекома" али и најваљених инвестиција које су у процесу реализације.

Према његовим речима, повећано је интересовање у аутомобилску, електронску и текстилну индустрију.

Стручњаци упозоравају Владу да не прави рачун без основа, јер је из године у годину инвестиција све мање.

"Осим приче о потреби реформе јавног сектора ништа није урађено, а то је основ који би могао да укаже да ће се овде у одређено време побољшати услови пословања. Чињеница да се са мање од милијарду претходне покушава створити три милијарде ове године је нереална", рекао је консултант за страна улагања, Махмут Бушатлија.

Све приче о финансијама почињу и завршавају се "Телекомом". Влада је одлучила да најуспешнију српску компанију неће продати за мање од 1,4 милијарди евра, али рачуна и на већи износ.

У сваком случају, од успешности тог посла зависиће курс динара, колико ће расти цене, да ли ће држава раздуживати или задуживати, колико ће се и шта градити.