Имена дужника државна тајна

Пореска управа је новембарски план премашила за 11 одсто. У мањим процентима дешавало се да наплата и претходних месеци буде изнад планиране, што значи да се наплаћују и дуговања.

У односу на прошлу годину, када су фирме само за пензијске доприносе дуговале више од 200 милијарди динара, дуг је сада за четвртину мањи.

Познаваоци прилика указују да је од неефикасности порезника много већи проблем то што расте сива зона пословања, која и не подлеже пореском захватању.

На тржишту мимо законских правила, у Србији се годишње обрће више од 10 милијарди евра, процењују познаваоци. Реч је о трећини укупног промета робе и услуга.

Да ли је држава неефикасна или, једноставно, без пореских захватања оставља ту зону, иако њен буџет који се све теже пуни, највише губи.

"Обично државе то не раде и из неких политичких или финасијских разлога. Понекад се мисли да ћете, ако сиву економију оптеретите порезима, изгубити део људи који ту раде", рекао је економиста Бечког института за међународне студије Владимир Глигоров.

Стручњаци сматрају да темељну пореску реформу која би на том пољу нешто променила не треба очекивати у предизборним годинама, али и да простор за значајне резултате у тој области није велики.

Продаја имовине задужених фирми

Економски консултант Небојша Катић каже да искуство Србије не показује да ће људи, ако се снизе порези, прећи из сиве у редовну зону.

"Порези у Србији нису тако високи како се мисли. Основни узрок је у томе што имамо једну врсту потребе да не плаћамо порез", рекао је Катић.

Фирме које редовно плаћају порезе и доприносе, уз конкуренцију сивог тржишта, погађа и то што су имена предузећа која не измирују своје обавезе државна тајна.

"Неће да саопште које су то фирме, јер су то углавном државне фирме. Само три одсто предузетника и приватних фирми касни са уплатама пореза и доприноса", рекао је Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.

Против свих оних који не плаћају порезе Пореска управа спроводи поступке које предвиђа закон и преко надлежних органа у правосуђу спроводи те поступке, каже директор Пореске управе Драгутин Радосављевић.

Резултати тих поступака, у овој години, мере се са 24 милијарде динара принудно наплаћених дуговања. Имовина задужених фирми продавана је на више од 300 лицитација, а некретнине које нису нашле купца прешле су у власништво државе.

Како сазнаје РТС, сектор наплате у Пореској управи предложио је да се члан седам Закона, који забрањује објављивање имена дужника, промени.