Кубански дуг закључао "Југорендген"

По "Сименсовој" лиценци Нишлије су све до увођења ембарга, пуних 30 година правиле рендген апарате за цео свет. Извозило се у Русију, Пољску, Аустралију, Африку и многе европске земље, посебно у Француску, Пољску и Холандију које су биле највећи купци наших рендгена.

Годишње се од продаје апарата странцима привређивало око 3,5 милиона немачких марака. Данас је фабрика у стечају, а радници на бироу.

Највећи посао, средином осамдесетих, "Југорендген" је склопио са Русијом и Кубом. За руско тржиште, Нишлије су правиле камионе опремљене операционим, радиолошким и салама за реанимацију.

Шест таквих камиона и данас се налази широм Руске федерације, углавном на подручју Сибира, надомак великих нафтних платформи и рудника, спремних за коришћење у случају великих катастрофа.

Куба, која за испоручену робу широке потрошње Србији још увек дугује 184 милиона долара, остала је дужна и "Југорендгену" за испоручене апарате око 7,5 милиона долара.

Кубанци су првих пет година после склапања купопродајног уговора, 1983. године, вредног 15 милиона евра, обавезе редовно измиривали.

Кубански инжењери су посао учили у Нишу, а стручњаци из "Југорендгена" су у другом по величини граду, Сантијагу де ла Куби, у истоименој покрајини на југоистоку острва, подигли велику фабрику рендген апарата. Планирано је да се уређаји произведени на острву извозе широм америчког континента.

Међутим, Куба је за кратко време остала без прилива капитала, те није успела да измири кредит који јој је одобрила Југославија.

"Кубанска страна признаје дуг, међутим није спремна сада да исплати новац, али је спремна да у наредном периоду измири дуг или на неки други начин сарађујемо", рекао је министар трговине Слободан Милосављевић.

Бивши дирекотр "Југорендгена" Бране Миливојевић каже да је фирма покушавала да наплати дуг, или компензије, међутим није успело.

Ненаплаћен светски квалитет

Да су "Сименсови" рендген апарати произведени у Нишу били по квалитету у рангу "Филипсових" и апарата компаније "Џенерал моторс", потврђује и чињеница да и после 27 година, у кубанским здравственим установима уређаји раде.

То је потврдила српска привредна делегација која је недавно боравила у тој земљи, управо због договора за измиривање кубанског дуга Србији.

Иако су земље широм света знале да цене квалитет наших производа, на нашем тржишту је "Југорендген" изгубио трку са приватним компанијама.

На тендеру за сервисирање рендгена произведених у фабрици у Нишу, који је пре неколико година расписало Министарство здравља, Нишлије су изгубиле, иако су једине у Србији имале оригиналне делове за поправку дотрајалих уређаја, произведених у Нишу.

Трку на српском тржишту фабрика је, кажу стручњаци почела да губи јер није било довољно новца за модернизацију апарата, иако је "Југорендген" сарађујући са Електронским факултетом у Нишу, усавршио релејну технику и спремао се да аналогне системе замени дигиталним.

Појава рендген апарата из хуманитарних донација, произведених у конкурентским фабрикама широм света, такође је допринела да српска фабрика угаси производњу.

Већински власници акција нишке фабрике, међу којима је највише њених радника, до краја месеца предложиће повериоцима план реорганизације педузећа. Уколико буде усвојен, наша једина фабрика рендгена би могла поново да проради.