Строжа контрола новца у ЕУ

Шефови држава или влада Европске уније вечерас су у Бриселу прихватили акциони план за јачање буџетске дисциплине земаља чланица зоне евра, који се оцењује као најамбициознија реформа еврозоне од њеног формирања.

Један од извора агенције Франс прес навео је да је извештај у којем се у кратким цртама представља нови план прихваћен од стране лидера ЕУ, док је други извор навео да је тај закључак изнео председник ЕУ Херман Ван Ромпеј.

План за јачање европског Пакта стабилности, који је од пролећа припремала радна група под вођством Ван Ромпеја, прошле недеље је добио зелено светло европских министара финансија.

По новом плану предвиђа се појачан надзор економске политике земаља чланица зоне евра и примењивање санкција на земље чија се економска политика сматра опасном, за разлику од досадашње политике примењивања санкција искључиво према земљама са високим буџетским дефицитом.

Поред тога, земље чланице ће морати да поднесу своје нацрте буџета ЕУ на разматрање, пре него што буду усвојени у националним скупштинама, са циљем да се на време осигура да нико много не одступа од зацртаног пута.

Казне земљама које одступају од правила ће од сада бити примењиване брже, а први пут ће се примењивати превентивно, чак и пре него што нека земља премаши европски лимит за буџетски дефицит од три одсто БДП-а.

Санкције, под којима се подразумева блокирање банкарских депозита и ускраћивање европских субвенција, ће се примењивати и на оне чији је дуг већи од 60 одсто БДП, а не смањује се довољно брзо.

Стални фонд за решавање криза

У извештају усвојеном вечерас наводи се да земље чланице ЕУ сматрају "потребним" стварање "механизма за решавање криза" према којем ће се формирати нека врста сталног фонда за подршку земљама зоне евра, по угледу на привремени фонд уведен пролетос за помоћ Грчкој.

О успостављању сталног фонда још треба да се расправља зато што Немачка, уз подршку Француске, сматра да је за оснивање претходно неопходно изменити Лисабонски уговор, који је на снази тек непуних годину дана, а усвојен је уз велике муке.

За промену Лисабонског уговора потребна је сагласност свих 27 земаља чланица ЕУ, међутим дипломатски извори наводе да се сагледава могућност компромиса, то јест да се разматра увођење минималних измена које не би захтевале и гласање сваке земље чланице понаособ.

До пооштравања буџетских прописа долази након што је нарастање дугова и буџетских дефицита у земљама, као што су Грчка, Ирска и Шпанија, запретило крахом еврозоне раније ове године.