Са ММФ-ом о ребалансу буџета

Мисија Међународног монетарног фонда, коју предводи Алберт Јегер, стигла је у Београд, а званичне разговоре са представницима Владе Србије и Народне банке Србије почеће у понедељак.

У Министарству финансија очекују да ММФ наредне недеље да своје мишљење о ребалансу буџета. Тада ћемо, како кажу, сазнати ко ће тачно, поред социјално угрожених грађана и неразвијених општина, добити и колико, од готово 17 милијарди динара за колико ће држава повећати расходе из буџета.

Пре мање од два месеца, Влада и ММФ су закључили да држава до прекорачења дозвољеног минуса има највише шест до осам милијарди динара вишка. Сада је та сума нарасла на око 17 милијарди. На питање одакле паре, постоји више одговора - од штедљивости власти до поскупљења.

"Имајући у виду да се сваке године најмање од 7 до 9 милијарди не потроши у буџету постојеће године, из неефикасности рада одређених министарстава, та резерва ће остати и у овој години и  биће сасвим довољна да се усмери на приоритете, као што су економија, субвенције за млеко", рекао је министар економије Млађан Динкић. 

Економисти, ипак, сматрају да је Влада добила додатни простор за трошење, јер ће инфлација уместо планираних око 6 одсто, највероватније бити 9 одсто.

"Простор се јавља због инфлације и због повећања БДП, а не због тога да ли је остало пара. Чак и да је остало много пара у министарствима или било где, ако би се тај критеријум нарушио, те паре би остале непотрошене у овој буџетској години", сматра економиста Миладин Ковачевић.

Захваљујући инфлацији, могуће је наизглед немогуће - да дефицит у процентима износи 4,75, колико је и договорено с ММФ-ом, а да у милијардама динара то буде 120 уместо 106.

"Министарство финансија је увек у ситуацији да када дође до већег пораста цена од очекиваног, номинално гледано, долази до већег прилива пара у буџет", каже економски саветник премијера, Јуриј Бајец.

Прекорачење планиране инфлације руши кредибилитет земље, али економисте више брине шта ће бити с ценама наредне године. Одложено је поскупљење енергената, а почетком године одмрзавањем - плате и пензије ће бити повећане за половину инфлације.

"У преговорима са ММФ-ом видећемо какво је њихово виђење ситуације, да ли је раст БДП-а од 1,5 одсто и даље на столу или постоје неки наговештаји да би то могло бити боље", каже Бајец.

Лисоволик: Србији добро иде  

"Пројекција раста од 1,5 одсто коју имамо за Србију, бољи је од већине земаља у региону које ће углавном имати стагнацију. У том смислу, Србији иде добро и лидер је у региону. Међутим, кључни изазов је потенцијални економски раст и то тек треба да се види", рекао је стални представник ММФ-а у Србији Богдан Лисоволик.

Лисоволик најавио је да ће, пре него што стендбај аранжман истекне у априлу следеће године, бити одржана још једна - седма ревизија.

Упитан да ли очекује да ће после тог рока бити настављена сарадња са Србијом, стални представник ММФ-а у Србији одговорио је да се то не може унапред знати, али ће бити неке врсте сарадње, као што је случај са сваком другом чланицом ММФ-а.

"У случају Србије, сарадња би могла да има облик надзора после примене програма, или допунског програма. Тачна метода те сарадње ће, пре свега, зависити од жеља српских власти, али без обзира на то да ли ће бити допунског програма, верујемо да ће кључна бити примена новоизмењеног Закона о буџетском систему", истакао је Лисоволик.

Колико ће ММФ имати разумевања за оптимизам Владе да ће привредни раст бити до два одсто као и за финансијску гимнастику за повћање дефицита, сазнаћемо за десетак дана, када Фонд завршава претпоследњу ревизију важећег кредитног арнажмана.

Србија и ММФ су, у мају 2009. године, постигли споразум, на основу кога је Фонд нашој земљи одобрио зајам у вредности од 2,87 милијарди евра, од којих је до сада искоришћено око 1,4 милијарди евра за јачање девизних резерви.