Главни економиста Светске банке: Србија да се прикључи на "европски воз", уз јавна неопходна и приватна улагања

Главни економиста Светске банке за Европу и Централну Азију Иваило Изворски је, у интервјуу за РТС, рекао да Србија, као мала земља у транзицији, никако не може избећи економске ударе споља, односно поликризе, али да постоји начин да постане отпорнија.

"Мала економија је подложна спољним ударима са свих врста, као што смо виђали и раније: цене енергената, цене хране, напад Русије на Украјину, ковид и још много тога. Најбоља политика је изградња институција како бисте били отпорнији и изградња фискалне одбране од ризика, тако да у кризно време можете обезбедити помоћ најсиромашнијима и најугроженијима. Али никад нећете моћи у потпуности да избегнете ударе. Право питање је - како се прилагодити, живети с њима и олакшати појединцима, предузећима и влади", каже Изворски.

Кад описујете економије Западног Балкана обично користите реч "отпорне“. Колико дуго можемо остати отпорни ако је европски економски раст анемичан?

- Кад кажемо отпорна, мислимо на способност да издржи удар, да га упије и искористи владине политике да га ублажи, кад су у питању људи и предузећа, и могућност да се расте онда када други то не могу. Рецимо, прошле године економија еврозоне једва да је порасла за 0,5 одсто, док је српска порасла за 2,5 процената. То је отпорност.

Економије Западног Балкана су се слично развијале. Ако европска економија, у коју Србија извезе две трећине од укупног извоза, настави да напредује веома споро, вашој земљи ће бити веома тешко да настави свој брзи развој. Зато та отпорност није дугорочна. То је способност да се издржи удар, да се олакша домаћинствима и предузећима. Ако европска економија буде споро расла дуже време, исто ће се десити и са Србијом.

Поставља се питање како диверсификовати извоз, како наћи нова тржишта и производе, како бити ефикаснији на домаћем терену. То мора бити дугорочна политика како би се ограничио утицај веома спорог раста у најважнијем тржишту за извоз.

Као што вероватно знате, наш економски раст је заснован на великом приливу директних страних инвестиција из Европе. Како ће успоравање европске привреде да се одрази на нас?

- С обзиром на то да две трећине од укупног извоза Србије одлази у Европу унију, тамошњи спори раст може утицати на ваш извоз. Али проценат извоза није непроменљив. Ако српски извоз постане ефикаснији, ако се буде производило квалитетније, буде ли производња продуктивнија, ако се запосли више талентованих људи, буде ли више иновација, тај удео се може повећати, и то не само извоз у Европу, већ и у остатак света. Онда, чак и ако европска економија не буде расла задовољавајућим темпом, развој Србије може бити много бољи.

Директне стране инвестиције су директно допринеле прошлогодишњем расту БДП-а ваше економије од целих 7 процената. То су углавном европске фирме. Те фирме се не воде искључиво оним што се дешава у Европској унији, већ и оним што се збива у остатку света, па можда неке од фирми које овде улажу извозе у остатак света. Заправо, морају узети у обзир шире економско окружење, а не само Европску унију.

Значи, ако Европска унија буде имала спори раст, и Србија ће трпети негативне последице. Стога ће инвеститори морати да размишљају где ће пласирати своје производе, шта да раде са својом радном снагом у Србији, а приоритет за власт треба да буде изузетно побољшање образовања, пословног окружења и система управљања како би још више подстакла инвестирање у домаћу производњу.

Може ли привредни раст у Србији да се убрза великим планом за улагање у инфраструктуру?

- Земљи попут Србије потребно је много инфраструктуре: путеви, железница, енергија. Кад се инвестира у инфраструктуру, њу користе предузећа и појединци за путовања, када се инвестира у енергију, подстиче се производња. Све то очигледно утиче на повећан економски раст.

Може ли економски раст да се ослони искључиво на јавна улагања? Не може. Али ако постоји довољно јавних улагања, што је игром случаја поново око 7 одсто БДП-а, ако се она наставе, релевантна су и добро су одређени приоритети и циљеви, то би могло подржати економски раст. Ипак, морају постојати приватне инвестиције, јер ниједна економија не може опстати само на јавним улагањима.

Видите ли то и као ризик за јавни дуг, с обзиром на то да на тржишту тренутно нема јефтиног новца? Мораћемо да позајмимо 17 милијарди евра да бисмо те пројекте финансирали?

- Обим јавних улагања и фискални дефицит у буџету не укључују само јавна улагања, већ се односе на целокупну потрошњу. Висина јавног дуга зависи од економског раста и фискалног дефицита. Све је повезано. Ако има много јавних улагања, а приоритети нису добро дефинисани и не помаже се економски раст, није добро урађена анализа трошкова, ако се за пројекте узима скуп новац, утицај на економски раст биће негативан.

Али ако пројекти имају јасан циљ и урађена је анализа трошкова, онда влада зна куда све то води, који сегмент раста ће подржати. Мора да поспеши будући раст бољим повезивањем заједница, предузећа са иностраним тржиштима. Онда је то друга прича и не поставља се питање јавног дуга.

Из теорије економије знамо да се такве инвестиције спроводе када је незапосленост висока, а у Србији није таква ситуација. Да ли видите као изазов чињеницу да можда немамо довољно радне снаге за такве пројекте?

- Теорије су једно. Ово је нешто друго. У случају Србије, оно што влада примењује није фискални стимуланс за слабу економију. То је регуларан програм јавног улагања у изградњу инфраструктуре, енергију, повезивање земље и изнутра, и са иностраним тржиштима.

Мислим да ово нема много везе с тим да ли је незапосленост велика или мала. Стопа незапослености је око 9 одсто, колико знам. Има још много људи који могли да нађу посао и стога на први поглед не изгледа да постоји проблем.

Кад је реч о буџетским подстицајима, влада је у неколико наврата исплаћивала једнократну новчану помоћ грађанима и пензионерима. Да ли таква мера има смисла ако инфлација сада успорава?

- Пакет је требало да помогне домаћинствима и предузећима да се изборе са повећаним трошковима живота и ценом енергената. Сад је та криза за нама - цене су знатно пале и влада мора да размисли да ли је смислено исплаћивати помоћ великом броју људи или одређеној групи, рецимо, сиромашнима у систему социјалне заштите.