Петровић: Јавни дуг Србије требало би да буде у распону од 45 до 55 одсто БДП-а

Павле Петровић је образлажући извештај на седници навео да је у 2021. години забележен јавни дуг од око 57 одсто БДП-а, што је, како је рекао, већи дуг него што одговара привреди Србије.

"За привреду Србије нормалан распон дуга је од 45 до 55 одсто у односу на БДП", казао је Петровић.

Додао је да Србија плаћа веће каматне стопе него развијене земље и да не може да се пореди са развијеним земљама у погледу обима дуга.

Као још једно важно питање у 2021. и 2022. години, Петровић наводи велика давања државе привреди и становништву у износу око 5,4 милијарди евра, од чега је, како каже, око две милијарде евра било вишак.

"Проценили смо да је скоро две милијарде евра било вишак, самим тим што је дељено неселективно, како привреди тако и становништву, што је утицало на повећање јавног дуга. Накнадно анализе и у свету и код нас показују да су та претерана фискална трошења један од узрока текуће инфлације и у свету , а посебно код нас", рекао је Петровић.

Наводи да је између осталог, из угла Фискалног савета велики проблем у истом периоду и нетранспарентност приказивања издатака како у буџету тако и у завршном рачуну.

Објаснио је да је у 2021. години 400 милиона евра било под ставком "нето буџетских позиција", те да се та пракса наставила у 2022. години и са буџетом у 2023. години.

Арсић: Занемарују се улагања тих средстава у инфраструктуру 

Председник Одбора за финансије Верољуб Арсић коментаришући извештај Фискалног савета навео је да се стално говори о висини јавног дуга, а да се занемарује улагање тих средстава у инфраструктуру и велике јавне радове.

"Да немамо те јавне радове да ли бисмо одржали раст наше привреде и ако бисмо, у којој мери би то било", упитао је Арсић.

Додао је да су средства јавног дуга наше земље, осим у време пандемије, била утрошена на отплату старог кредита или програмских, где је долазило до великих јавних радова и увећања државне имовине.

Када је реч о каматама, Арсић је навео да је дошло до одређеног раста камате, али не оног фиксног дела, већ оног дела на који не може да се утиче.

"Ми се не задужујемо као земље које су богате и развијене, наш дуг је негде око 56,57 одсто БДП. Развијеније земље од Србије имају много већи јавни дуг", навео је Арсић.