Путеви енергената после годину дана рата – колико је Европа зависна од руског гаса

Јелица Путниковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекла је да је енергетски сукоб Русије и Запада настао и пре рата у Украјини, истичући да су поруке из Америке биле да Европа не треба да прави нове гасоводе, противећи се билатералним споразумима Москве са другим државама о куповини гаса.

"Инсистирало се на томе да Европа престане да купује гас. Америка је уз политичаре у Бриселу једва дочекала да донесе сет закона против руских енергената. Страшно је што ју је то погодило, што и западни аналитичари кажу, много више Европу него Русију", каже Путниковићева.

Наглашава да ипак руски гас, поред санкција Брисела Москви, тече из Русије кроз Украјину ка европским купцима, као и кроз наш Турски ток.

Путниковићева каже да је тренутна цена нафте око 84 долара за барел, као и да је добро што није енормно скочила, истичући да је Русија и снизила цену, како наводи та земља, за пријатељске земље.

"ЕУ је донела одлуку о горњој граници цене нафте, која није нижа од цене по којој Русија продаје нафту. Русија је уз то чланица ОПЕК-а плус, где су се договорили да неће превише да пласирају нафте на тржишту да не би много појефтинила", објашњава гошћа Јутарњег програма.

"Европа се привидно ослободила зависности"

Коментаришући експлозије на Северном току, Путниковићева оцењује да је "неко са Запада организовао минирање цеви на гасоводима".

"Помињу се разни сценарији који су се одиграли. Тешко да би Русија 'одсекла грану на којој седи'. Запад неће да призна да је крив за уништење тих гасовода, а у суштини није требало ни да их уништава јер већ нису радили", каже Путниковићева.

Према њеним речима, Европа се привидно ослободила зависности од руског гаса, 20 одсто је прошле године смањила потрошњу тог енергента због штедње и цене, те је почела да набавља много скупљи гас који танкерима долази до европских лука.

На пролеће, каже, следи борба када ће многи покушати да га ускладиште по нижој цени.

Нови капацитети ЕПС-а

Говорећи о државној контроли цене нафтиних деривата у Србији, Путниковићева каже да је наша земља изашла у сусрет потрошачима јер снизила акцизе, које чине половину цене коју платимо на пумпи.

"Код нас је то највише погодило мале власнике бензинских пумпи, али нисмо изузетак. У Хрватској су велике полемике око тога да ли држава треба да контролише тржиште", каже уредница портала Енергија Балкана.

Говорећи о пословању ЕПС-а, Путниковићева је рекла је да ове године свакодневно извози струју, те да полако "стаје на зелену грану", као и да ће према најавама Термоелектрана Костолац Б3 до лета бити завршена, чиме ће се остварити и екстрапрофит због већег извоза електричне енергије.

"ЕПС ће за наредну грејну сезону, која ће према најавама бити тешка у енергетском смислу, имати нови капацитет од 350 мегавати", објашњава Путниковићева.