До краја века температуре ће расти, а падавина ће бити све мање – шта ће бити са пољопривредом

Произвођачи купуса из Футога кажу да се пољопривредници последњих година све више суочавају с екстремним климатским појавама у природи. У измењеним условима тешко је сачувати биљке и остварити планиране приносе.

"Примећујем да су облаци вештачки, да се земљиште брзо исушује, да биљкама фали сунца. То нису природни процеси и такве ствари, по мени, вероватно ради технологија о којој не знамо ништа, а која је у служби великог бизниса. Пре две године смо имали феномен смањења главичења купуса, па су нам приноси били доста мањи. Прошле године смо добили лед у периоду у ком ни најстарији људи не памте да га је било. Тамо где је пао, штете су биле огромне", објашњава Мирољуб Јанковић, произвођач футошког купуса.

Нажалост, додаје, добар део природе је неповратно уништен. А што је још горе, животну средину и даље уништавамо. 

"Највише ме погађа сазнање да сам и сâм био саучесник, из незнања, и да морам да плаћам да би се природа и даље уништавала. Не примећујемо да је много тога вештачко. Од семена, ђубрива, средстава за заштиту, вештачких услова за производњу хране до интелигенције... И не питамо се шта је остало природно", каже овај повртар.

"Довољно имам година да сам запамтио како изгледа природна киша. Пио сам је и купао се њом без икаквих последица, а данас се трудим да не покиснем да не бих имао проблема. Одрастао сам у природи и данас проводим доста времена у природи. Посматрајући је, уверен сам да она може да опстане само ако се у њој одвијају процеси у балансу и хармонији по природним законима", објашњава Јанковић.

Појава климатских екстрема утиче на висину и квалитет приноса

Када говоримо о пољопривреди, најзначајнија карактеристика умереноконтиненталне климе Србије јесте циклично смењивање зимског мировања и периода вегетације биљака, као и појава климатских екстрема који битно утичу на висину и квалитет приноса, кажу стручњаци.

"Под утицајем промене климе у последњих двадесетак година, имамо све чешће, дуже и интензивније топлотне таласе који прекидају физиолошке процесе у биљкама и изазивају топлотни стрес. Учесталија је појава позних пролећних мразева, који у великој мери ометају и лимитирају пољопривредну производњу на вишим надморским висинама, јер је безмразни период све краћи", каже Зорица Радичевић, шеф Одсека за агрометеоролошке анализе и информације РХМЗ Србије.

"Почетак вегетације је све ранији. То може да буде проблем јер позни пролећни мразеви наносе велике штете рано процветалим биљкама. У току зимског периода чешћа је појава екстрема, било у виду јаких зимских мразева (минималне температуре испод -15 степени), било у виду појаве топлих епизода које могу изазвати превремно покретање физиолошких процеса у биљкама", додаје наша саговорница.

Да би имали што мање штете, пољопривредници морају да се прилагоде променама.

"Пољопривредни произвођачи, нарочито они који желе да добију биолошке максимуме својих пољопривредних култура, морају с пажњом да прате климатске и метеоролошке прогнозе и да се прилагоде климатским приликама кроз примену адекватних агротехничких мера, одабира сортимента и поштовања плодореда. Такође, веома важна мера је, пре подизања вишегодишњих засада, да се уради агрометеоролошка анализа да ли одређено подручје одговара гајењу жељене пољопривредне културе", истиче Радичевић.

Муке због топлотних таласа

Климатски екстрем на који није могуће утицати су топлотни таласи.

"Топлотни таласи су појаве када су пет и више узастопних дана максималне температуре ваздуха више за пет и више степени Целзијуса, него што је то уобичајено за одређено подручје и годишње доба. Од почетка двадесет првог века уочена је чешћа појава тог климатског екстрема, чије последице није могуће ублажити. Последице суше могуће је избећи агротехничком мером наводњавања, последице мраза применом техника заштите од мраза, али на појаву дуготрајних високих температура нема одговора", каже наша саговорница.

И поред промене климе, у скорије време не треба очекивати да пшеницу, кукуруз, купус или паприку замене маслине, лимун, поморанџе...

"Сав биљни свет који расте или се гаји на простору Србије прилагођен је климатским условима нашег поднебља. Биљка, као живи организам, има могућност адаптације на делимично измењене услове гајења. У догледно време не очекује се таква промена климе која би ограничила гајење традиционалних усева. Потребно је само интензивирати агротехничке мере и обратити посебну пажњу на избор сортимента", сматра Радичевић.

До 2040. треба очекивати повећање температуре ваздуха, али и екстремних падавина

Процене показују да ће се клима мењати и у наредним годинама, па и деценијама.

"На основу климатских пројекција, које је урадио РХМЗ у сарадњи са експертима из Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, до краја овог века очекује нас повећање температуре ваздуха и смањење количина падавина. Интензитет промена ће зависити од предузетих мера за смањење емисије гасова с ефектом стаклене баште, на светском и националном нивоу", објашњава Драган Михић из Одсека за мониторинг климе РХМЗ.

"На основу Другог извештаја Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе, на територији Србије се у току тридесетогодишњег периода 2011–2040. године очекује позитиван декадни тренд промене годишње температуре ваздуха од 0,3-0,9 степени, зависно од сценарија будућих климатских услова. Најизраженије загревање се може очекивати током летње и јесење сезоне. У тим условима би дошло до смањења броја мразних дана, а повећања броја летњих дана и тропских ноћи, као и повећања дужине трајања вегетационог периода", истиче наш саговорник.

За исти тридесетогодишњи период, додаје, очекује се повећање укупне годишње количине падавина 5–20 одсто, али с повећањем кишних екстрема, кишних епизода, као и повећањем њихове учесталости.

"Гледано по сезонама, очекивано је повећање количине падавина у току зиме и пролећа, али смањење током лета и јесени. Овде је потребно нагласити да се као референтни климатолошки период, у односу на који се рачунају све аномалије и трендови, користи период 1961–1990. године", каже Михић.

Свима је позната изрека да бесплатног ручка нема. Чини се да је тако и са природом и да сада долази на наплату све оно што је човек својим чињењем свесно или несвесно пореметио у природном циклусу. Времена да се поједине ствари промене још има, али је и оно пред истеком.

Зато, искористимо га паметно и помозимо животној средини да се опорави да будуће генерације не би морале да уче како се уместо житарица, шљива, купуса и паприке овде гаји тропско или неко друго воће и поврће.