Није питање да ли ће свет користити више угља, него како – доминација до 2050. године

Резерви угља у свету има за читав век, у Србији са садашњом производњом за око 70 година. Две трећине струје добијамо сагоревањем лигнита и зато је важно да наше термоелектране раде ефикасније.

"Због сигурности наше државе, морамо врло пажљиво радити са угљем. И резерве које имамо обезвредили смо са овако ниским степеном искоришћења, израубовали, јер иста количина енергије се могла добити са 30 до 40 посто мање угља", рекао је Дејан Поповић, председник Савета Агенције за енергетику.

Иако су многе земље ове зиме покретале већ затворене термоелектране у Европској унији, 2038. годину наводе као годину краја ере угља. Пољска и већина балканских земља тај рок пролонгирају што кроз рад савремених термоелектрана, али и старих као резерве у систему. И ЕПС планира постепено гашење најстаријих термоелектрана и већ до краја 2024. године биће затворене "Морава" и "Колубара А".

"Нама ће свакако бити теже него неким европским земљама, јер многе земље користе и нуклеарну енергију која је исто необновљива, али еколошки прихватљивија него угаљ. Из тог разлога ми морамо и даље имати базну сировину – угаљ", напоменуо је директор Рударског института Милинко Радосављевић.

Циљ је обезбедити чисту енергију, али струка подвлачи: енергетска транзиција мора бити реална и не сме угрозити енергетску безбедност. У Црној Гори подсећају да је летос Термоелектрана Пљевља радила пуним капацитетом.

"Нама готово четири и по месеца хидроелектране нису радиле, суша, нема воде. А имамо сунца, морали смо да тражимо хладовину. Формула је значи једноставна. Радићемо транзицију, смањиваћемо угаљ, али знате кад – када будемо имали довољно нових обновљивих извора", истакао је председник Oдбора директора Електропривреде Црне Горе Милутин Ђукановић.

Професор Рударско-геолошког факултета у Београду Драган Игњатовић каже да Србија треба да смањује Угљен-диоксид, али постепено и у складу са својим финансијским могућностима.

"Свима су пуна уста зелене транзиције. Нико не пита колико то кошта. Ако урадимо оно што је планирано новом стратегијом за увођење само ветрогенератора и фотонапонских ћелија, отприлике нам треба 10 милијарди евра до 2040", каже Игњатовић.

Није питање да ли ће свет користити више угља, већ како се он користи, јер су еколошки захтеви ригорозни. Од 1. октобра свако ко послује на тржишту Европске уније мораће да плати емисије угљен-диоксида. Стручњаци за то имају идеје.

"Да ми покушамо да урадимо нешто на нашем националном тржишту. Неће бити могуће двоструко опорезивање. Па зашто ми као земља не бисмо направили национално тржиште дозвола. Да те парице остану код нас, онај принцип: загађивач плаћа да се тај новац искористи за неку будућу зелену трансформацију", каже Сања Филиповић, научни саветник у Институту друштвених наука.

Анализе показују: када би у свету затворили све електране на угаљ, као њихову замену у производњи струје у наредних 25 година сваки четврти дан морала би се отворити нова нуклеарка.