Дужници у Србији се упркос расту еурибора добро држе – зашто не желе дужи рок отплате

У борби са инфлацијом Народна банка Србије повећала је 11. пут за годину дана референтну камату, сада за 0,25 поена на 5,5 процената. То утиче на поскупљење динарских кредита. А да би помогла дужницима којима је постало тешко да плаћaју рате подсећа их да могу да продуже рок отплате – за готовинске и потрошачке кредите најдуже до девет година, за ауто-кредите до једанаест година, а стамбене за додатних пет година.

Камате већ месецима расту и за динарске и за кредите у еврима. Дужници се бар за сада добро држе – такозваних ненаплативих кредита мање је од три одсто. Коме год рата постане превелика, може од банке да тражи продужење рока отплате.

"У случају да подносите захтев за ову врсту уступка, потребно је да упознате банку са околностима које негативно утичу на могућност да редовно измирујете своје обавезе према банци, након чега банка процењује да ли постоје посебне околности које су утицале на погоршање вашег финансијског положаја", објашњава Ивана Јоксимовић из Сектора контроле НБС.

Банкари кажу нема много заинтересованих. Клијенти су опрезни јер продужење може да се одобри само једном, без додатног подизања готовине за разлику од класичног рефинансирања кредита. Други разлог је рачуница – да продужење отплате кошта.

"То је једно препакивање обавеза где ћете ви сада плаћати мање, али на крају пута ћете ефективно платити више. На примеру за један просечан кредит у Србији који је 33.000-34.000 евра, ако га продужите са 10 на 15 година, ви ћете у овом моменту по овим каматним стопама, платити мање 100 евра месечно ануитета што је добро, али ћете кумулативно платити до 6.500 евра више банци", истиче Никола Стакић, професор Универзитета Сингидунум.

Банка подижу и своју маржу

На поскупљење не утиче само то што Народна банка повећава референтну камату. Истовремено и банке дижу фиксни део камате, односно своју маржу. И тако и своје повећане материјалне трошкове пребацују на клијенте.

"Према мојим сазнањима, већина банака није подигла то. Управо је то тржишна категорија и свака банка се бори за клијента и улога банака је и да у оваквим ситуацијама наставе кредитирање и грађана и привреде. Сад је само ствар апетита и ризика које желе да преузму.
Моја порука је – стрпимо се још неких шест месеци до годину дана. Проћи ће ово, а онда ће рате поново почети да падају", сматра генерални секретар УБС Владимир Васић.

Проблем је само што и камате и марже, као што се дешава и са ценама других производа, много брже и лакше порасту, али теже иду надоле када разлози за поскупљење прођу и готово никада се не врате на почетни ниво.