Опорезивање мултимилионера спас за две милијарде људи, шта је домаћи лек за сиромаштво

Богати су све богатији, а сиромашни постају све сиромашнији – први пут у последње две деценије бележи се истовремени раст оба екстрема. Традиционално истраживање "Оксфама" указује на то да сваки десети човек гладује, док су готово све прехрамбене и енергетске компаније удвостручиле профит.

"Време је да срушимо мит о томе да пореске олакшице за најбогатије резултирају тиме да се њихово богатство некако прелива на све друге. Последњих 40 година показало је да плима не диже све бродове већ само суперјахте", рекла је извршна директорка "Оксфама" Габријела Бучер.

Супербогатих је један одсто, а у последње две године акумулирали су скоро две трећине новог богатства створеног широм света. Неједнакост у Великој Британији је међу највећима.

"Стотину најбогатијих има новца колико и 18 милиона најсиромашнијих. Инфлација у овом тренутку износи око 10 одсто, али та бројка нема никаквог значаја у реалности јер ако припадате и спадате у 20 одсто најбогатијих и живите у луксузној кући, вама инфлација износи између осам и девет одсто, али ако припадате сиромашном слоју и живите у социјалним становима, онда вама инфлација износи 15 одсто и плате вам нису порасле задњих 15 година", каже дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

Да ће смањити јаз у приходима најбогатијих и најсиромашнијих више пута је најављивао председник Сједињених Држава. И даље без конкретних корака.

"Једина ствар око које се сви Американци слажу јесте да порески систем није фер. Ја не планирам никога да казним, али желим да плате свој део. Прошле године 55.000 компанија зарадило је четрдесет милијарди, а платиле су нула пореза. То није поштено. Зато предлажем порез од 15 одсто за корпорације", поручио је председник САД Џозеф Бајден.

Професорка Јелена Жарковић са Економског факултета у Београду објашњава да је америчка администрација одмах по доласку Бајдена на власт 2021. имала такву идеју.

"Почели су да формирају једну глобалну иницијативу да земље, пре свега богате земље Г20, највеће економије света, међусобно сарађују како би спречиле мултинационалне компаније да износе профит у тзв. пореске рајеве. Ако амерички 'Епл' изнесе или како се популарно каже "паркира" свој профит у Ирској или Холандији, које се сматрају пореским рајевима, да би платио мањи порез у Америци, то значи да америчка држава има мање пореских прихода", рекла је професорка Жарковић.

Шта је лек за сиромаштво у Србији 

У Србији број оних који једва спаја крај с крајем нешто је мањи него претходних година – око 450.000 људи. Њихов положај додатно је угрозила пандемија, а онда и рат у Украјини.

"Што се тиче тог јаза између богатих и сиромашних тај однос, оних 20 одсто најсиромашнијих и најбогатијих је ишао и до девет пута, у смислу да се њихов доходак разликовао и девет пута. Прогресивни систем пореза на доходак Србија, нажалост, никада није имала", каже професорка Жарковић.

Порез најбогатијима једини је излаз из кризе, поручују светски стручњаци. Домаћи саветују и промену социјалне политике, пре свега лабавије критеријуме за социјалну помоћ.