Србији више од 260 милиона евра бесповратне помоћи ЕУ – шта ће се финансирати тим новцем

Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић рекла је тим поводом да су та средства показатељ конкретних користи од процеса европских интеграција.

Пројекти су из области енергетике, животне средине и транспортне инфраструктуре, а план је да у оквиру њих буде обновљена деоница Параћин–Међурово на прузи Београд–Ниш, док ће становници београдске општине Палилула добити модеран канализациони систем.

Такође, том инвестицијом енергетски сектор Србије биће унапређен новим капацитетима за обновљиву енергију на Власини и у Костолцу, саопштили су из организације "ЕУ за тебе".

Мишчевићева је рекла да ће ова средства, чију су намену заједнички испланирали Европска унија и наша држава, значајно допринети да грађани широм Србије живе боље.

"Резултате ће грађани видети врло брзо. Знатно ће се убрзати путовање возом од Ниша до Београда и биће унапређена безбедност путника, побољшаће се производни капацитети нашег енергетског система и то нарочито из обновљивих извора коришћењем енергије ветра, али и смањити губици у трансмисионом систему", истакла је она.

Према њеним речима становницима Котежа, Борче и Крњаче значајно ће бити унапређени услови живота јер ће први пут бити изграђен савремени систем за управљање отпадним водама у том делу Београда, на левој обали Дунава.

Мишчевићева је нагласила да су ови пројекти управо они који показују користи и пре само чланства у Унији. Она је подвукла да нам Европска унија доношењем одлуке да одобри ових седам пројеката помаже да тај циљ и достигнемо што је пре могуће и да смо јој на томе веома захвални.

Одобрена средства ЕУ комплементарна су са зајмом Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и немачког Kreditanstalt für Wiederaufbau (КфW), као и са учешћем Србије.

Амбасадор Европске уније у Републици Србији Емануеле Жиофре оценио је да времена велике енергетске и економске кризе захтевају благовремену реакцију и значајну помоћ критичним секторима уз посвећеност животној средини и за бржем развоју локалних заједница у Србији.

"Већ спроводимо заједно велике пројекте попут гасног интерконектора Србија–Бугарска и Трансбалкански електроенергетски коридор, деоница пруге од Београда до Ниша на Коридору 10 и они су од великог значаја, не само за привреду већ и за локалне заједнице и за повезаност. Они стварају нова радна места, омогућавају приступ бољим услугама и бољој животној средини", закључио је Жиофре.

ЕУ улаже 30 милијади евра у Западни Балкан

Из организације "ЕУ за тебе" саопштили су да ће у наредних седам година, ЕУ мобилисати до 30 милијарди евра у сарадњи са међународним финансијским институцијама, кроз Економско-инвестициони план за Западни Балкан, који је покренут 2020. године.

Следећи ЕИП пројекти за Србију су већ одобрени ове године: Уклањање немачких потопљених пловила из Другог светског рата са сектора Дунав–Прахово; Железничка обилазница око Ниша; Железничка деоница Сталаћ–Ђунис, Трансбалкански електроенергетски коридор; Напредни систем за даљинско очитавање бројила у Краљеву, Чачку и Нишу, Увођење широкопојасног приступа у руралне крајеве и изградња Универзитетске дечје болнице Тиршова 2 у Београду.

ЕУ је уложила више од 830 милиона евра у енергетски сектор у последње две деценије. Подршка ЕУ енергетском сектору у Србији у 2022. процењена је на 100 милиона евра. Поред тога, Европска унија ће Србији обезбедити 165 милиона евра директне буџетске подршке како би грађани и мала и средња предузећа могли да плаћају енергију и да се изборе са тренутном енергетском кризом.