Васиљевић: Новим мерама за помоћ привреди Влада шаље три сигнала

Васиљевић истиче да је први сигнал који се шаље да Влада са својим партнерима интензивно размишља и прави планове како да се помогне привреди која је угрожена и то је јако добро.

Други сигнал је да су ове мере много боље циљане него неке раније и добро је то што је држава учинила неки напор да се свима помогне и трећи то што је држава учинила процену броја привредних субјеката који су највише угрожени у овом тренутку и којима треба помоћи.

"Оно што је мање позитвно то је да сви треба да будемо реалистични у вези са дометом тих мера. Оне су ограничене на релативно мали спектар привредних субјеката и помоћи ће им али не можемо очекивати да ће решитии све њихове проблеме који настају због ове кризе", наглашава директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.

И фирме које не послују директно погођене су кризом јер за стварање једне јединице Бруто домаћег производа, трошимо много више енергије него што је то европски просек.

Према речима Васиљевића релативна енергетска неефикасност наше привреде је проблем који нас дуго прати и он сада ескалира у овом окружењу.

"Према подацима, наша економија је неефкасна у трошењу енергената 3,5 до четири пута у односу на државе ЕУ. То је битан елемент на начин на који је наша економија угрожена. Има и других - прекид ланаца снабдевања сировинама и репроматеријалима који погађају велики број привредних субјеката", објашњава Васиљевић.

Додаје да око 36 процената привредних субјеката очекује снажне и негатвне ефекте крзе али само 12 пороцената очекује такве ефектне на њихова предузећа.

"То значи да када размишљамо на глобалном нивоу да смо мало негативнији него у вези са оним проценама које можемо прецизније да дамо и које се односе на сопствено предузеће", поручује директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.

Наглашава да ћемо у наредном пероду бити више упућени на окружење него што смо били у ранијем пероду.

"Ради се о томе да су неки ланци снабдевања прекинути и мораћемо да потражимо неке одговоре у региону. То је јако добро и треба увек да се подсетмо да Србија са неким земљама у региону има велики трговински суфицит и то је простор који може додатно да расте. Све полтичке и економске механизме који нас повезују треба да подржимо колико можемо", каже Васиљевић.

Српска и хрватска привреда покрећу иницијативу да се убрза проток робе преко граничних прелаза између две државе, и ускладе радна времена хрватских и српских граничних инспекцијских служби.

Према речма Душана Васиљевића то треба посматрати у контексту иницијативе Отвореног Балкана, Иницијативе за сарадњу шест земаља Западног Балкана, и све мере које иду за тим да се спусте баријере за трговање су јако добре.

Према речима Васиљевића ова криза није наша развојна шанса и она ће сигурно погодити нашу привреду и грађане и то већ чини.

"Постоји много тога до чега ће ова криза довести за шта очекујемо да ће бити позитивно. Верујем, да ће аналитичари за 20 година, када буду посматрали ово време, моћи да констатују да је низ иновација баш сада развијено или доведени у стање да могу да буду стављени на тржиште и које су одговор на ову ситуацију. Морамо да развијамо сектор иновација, дигиталних трансформација и све оно што можемо да учинимо да наша привреда буде дугорочније конкурентна", поручује директор за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у.