Ко су фриленсери – питање од милион долара (неплаћеног пореза)

Када је Сокрaт давно рекао да "зна да ништа не зна", сигурно није мислио на статус фриленсера у Србији. Да се родио неколико хиљада година касније у Србији, вероватно би се окануо филозофирања и постао слободан стрелац. Немаш шефа, радно време, радиш колико хоћеш и зарађујеш солидно, а држава те не малтретира превише. Српски сан у ком, ипак, има и ноћних мора.

За разлику од филозофирања које постоји од памтивека, крајем прошлог и почетком овог миленијума настало је ново занимање – фриленсер. Ко је и шта ради тај човек, чије занимање носи назив по туђици?

Ако ћемо на српски језик, најприближнији превод био би "слободњак", "слободан стрелац". Слободан да бира за кога, када и колико ће да ради, самим тим колико ће и да заради.

Али ни са преводом нисмо ближи објашњењу – шта је фриленсер. И то је питање "од милион долара" (и више) око ког се још увек нису договорили држава и слободњаци.

Питали смо два удружења која окупљају људе који се баве овим послом – јесте ли ви радници, предузетници, агенције? Ни међу самим фриленсерима око овог питања нема консенуза.

"Фриленсер је физичко лице које ради за физичка или правна лица која раде у иностранству и пружа услуге дигиталним путем, не продаје своју робу. Услуге су баш то, дигиталне. По томе се разликују од продаваца на интернету или других делатности. Најсличније уговорима о ауторском делу, они праве неки ауторски рад било да су дизајнери, програмери", каже Соња Лазаревић из Удружења фриленсера и предузетника Србије.

Како каже, фриленсери морају сами да нађу посао, да обезбеде и задрже пројекте.

"Немају право на одмор, боловање, кад некоме кажете да идете дуже на одмор или боловање, наћи ће вам замену, питање је да ли ће вас ишта чекати кад се поново јавите, тако да нешто између. Као радник који нема своја радна права", сматра Лазаревићева.

Са друге стране, Тамара Петровић из Удружења радника на интернету фриленсере уопште не oграђује дефиницијама.

"Наше удружење се зове радници на интернету, то је неко ко ради путем интернета, у нашем случају за стране послодавце. To су сви људи који раде путем интернета, да ли са страним послодавцем, да ли имамо платформу као посредника. Фриленсер не мора да ради само за страног послодавца, то је неко ко располаже својим временом и бира за кога ће радити. Већина нас не бира. Mноги чак имају само једног послодавца и буквално су радници за неког странца, једну особу, неку малу агенцију или неку већу компанију", наводи Тамара Петровић за РТС.

Осим дефиниције фриленсера, није могуће прецизно одговорити ни на друго важно питање – колико је фриленсера у Србији. Истраживање Центра за јавне политике показује да их је око 70.000. Поједине процене показују да их је и више, око 100.000.

Meсечно зарађују око 700-800 евра у просеку, жене мање него мушкарци. Неки зарађују 100-200 евра месечно, понеки и хиљаде евра. У фриленсере спадају програмери, дизајнери, учитељи страних језика који предају нпр. преко "Скајпа". Њих је и највише. И овде је реч о истраживањима, али не и о званичним подацима.

(Пореска) Основица проблема

Управо су ова два питања – ко су фриленсери и колико их има – први предуслови да се реши њихов статус у законском систему Србије, што је посао Радне групе основане крајем септембра ове године.

До сада су одржана три састанка Радне групе. На првом, 16. новембра, договорено је "продужење прелазног режима". Сви они који зараде до 62.000 динара месечно (530 евра) неће држави плаћати никакав порез. 

За све преко, стопа опорезивања расте. Ко више зарађује, већи проценат пореза плаћа. И то издвајање за порез би требало да обухвати све намете – порез на доходак, доприносе за здравствено и пензионо осигурање. Али... све је још увек у домену "требало би".

"Прелазни режим" успостављен је у априлу као резултат вишемесечних преговора државе и фриленсера, a након што је Пореска управа у октобру прошле године кренула да шаље пореске позиве да се плате намети држави од 2015. до 2020. године.

Шта је са позивима из октобра прошле године?

До сада ниједан порески поступак који је покренут прошле године није настављен, нити наплаћен, наводе у оба удружења са којима смо разговарали. Такође, кажу, нису стигла ни решења за ову годину.

"По закону може да се догоди да решења стигну, закон (о порезу на доходак, прим. аут.) је усвојен 7. маја, али Пореска то није чинила, подзаконска акта још нису донета. Mишљења сам, а и остали, да нису спремни још увек за то и не очекујем да ће било ко добити пореско решење", сматра Тамара Петровић из Удружења радника на интернету.

"Није нико од фриленсера платио зато што ниједно решење није било правоснажно. Били су поступци у току и договор је био да се сви поступци прекину и да се предмети врате на почетак и да за све важе исти услови, да не морају они који су први добили позиве да плате половину прихода са каматама, а остали по договору. Тако да нико још није добио решења. Ни за претходну ни за ову годину", указује Соња Лазаревић из Удружења фриленсера и предузетника.

Пореској управи 23. новембра упутили смо неколико питања, али до објављивања овог текста одговоре нисмо добили. Међу питањима постављеним Пореској управи су и ова: "колико сте пореских решења издали фриленсерима и колико новца је наплаћено", "шта је са решењима која су издавана од октобра прошле године за период од 2015. до 2020. године", "да ли је неко решење наплаћено и да ли је неко поништено".

Кад ће закон о флексибилним облицима рада

Један од договора из априла био је и да се донесе закон о флексибилним облицима рада, којим би се слободњаци увели у закон и како би се дефинисало шта, колико и када плаћају, али и шта имају заузврат. Требало је, према тадашњим договорима, да тај закон ступи на снагу 1. јануара 2022. године.

До тог датума остало је још мање месец дана, али закона нема, нити се о њему говори. Одговор на питање "докле се стигло са израдом закона" потражили смо у Министарству финансија, које нам је одговорило да је за ову тему надлежно Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања.

Ни у том Министарству, међутим, нисмо добили одговоре на упит послат 23. новембра. Када се очекује доношење закона о флексибилним облицима рада, шта би тачно подразумевала одредница "флексибилни облици рада", ко би све требало да буде обухваћен тим законом - дизајнери, програмери, учитељи енглеског, инфлуенсери, како би тај закон требало да дефинише појам "фриленсер" и која би била њихова права и обавезе према држави према новом закону, нека су од питања на која из Министарства рада нисмо добили одговор.

Фриленсери кажу да би им одговарало да се постојеће, прелазно решење, имплементира у закон, али и да се прецизира како ће бити регулисано питање стажа и здравственог осигурања. Али, како наводе, још није сигурно да ли ће писати нови закон или ће постојећи да се мењају.

"Треба рашчивијати много ствари. На пример, како и на колико ће фриленсерима бити оверена здравствена књижица. Наши приходи су нестални и нередовни. Неки имају месечне приходе, нeки једном у неколико месеци", указује Тамара Петровић.

Назире ли се решење?

Од земље до земље статус фриленсера дефинисан је различито. Фриленсери у Италији имају могућност регистрације на три начина - самозапослени фриленсери, самостални предузетник, паушалац. Како ће се регистровати зависи од тога колико зарађују.

У Британији се воде као самозапослени, али се различито класификују и за приходе до 76 одсто минималне зараде на годишњем нивоу, ослобођени су плаћања пореза. Када је у питању регистрација, Немачка је једина земља у којој постоји могућност да се региструјете као фриленсер.

И у земљама региона регулатива је различита. У Бугарској и Хрватској пословање фриленсера је легално и без посебне пријаве. У Хрватској, ако фриленсер закључи ауторски уговор, плаћа порез на доходак, доприносе за здравствено и пензионо осигурање. У Србији за сада то могу само фриленсери који су своју делатност пријавили као неки облик фирме.

Идеални модел не постоји, али нека од правила у другим земљама могла би бити пример за регулацију у Србији.

После годину дана од доласка питања о фриленсерима у жижу српске јавности, изгледа да ће бити потребно много Сократове филозофске мудрости да се њихов проблем заиста и реши. Али од филозофије се не живи. Од рада и пореза да.