За улагања у екологију доступно око 300 милиона евра, постоји ли план да се новац паметно искористи

Уз буџет Министарства заштите животне средине од 15,4 милијарде динара и девет милијарди динара из кредитних линија, за еколошке пројекте намењено је и 12 милијарди динара у Министарству грађевине.

"Најзначајнија средства су три милијарде динара за подстицај за поновну употребу и искоришћења отпада, 1,25 милијарди динара за пројекат даљинско грејање у Крагујевцу, 1,1 милијарда динара унапређење инфраструктуре за заштиту животне средине, једна милијарда динара за изградњу регионалног центра за управљање отпадом", напомиње Мирјана Лукић из Министарства финансија.

Државна секретарка у Министарству заштите животне средине Јелена Танасковић наводи да је осам милијарди динара из потенцијалног кредита код банке Савета Европе.

"Где је одобено 200 милиона евра, где смо ми пројектовали да ћемо током следеће године повући за реализацију, значи изгзрадња пречистача и недостајуће канализационе мреже у 26 јединица", наводи Танасковићева.

Расположиво је много више новца европских банака за еколошке инвестиција него што има добрих пројеката.

Матео Коланђели, директор ЕБРД за регион западног Балкана и канцеларије у Србији, указује да се за следећу годину ради на пројекту који би се спроводио у више градова, где би се за системе даљинског грејања уводиле технологије за обновљиве изворе енергија, пре свега соларна и геотермална и топлотне пумпе.

"То је пројекат који ће донети технолошке иновације, већу енергетску безбедност земље и наравно бољи квалитет ваздуха за грађане", додаје Коланђели.

Недовољно стручњака ради у овој области 

Издвајања за животну средину први пут су достигла пола процента бруто друштвеног производа.

"Уколико доследно идемо на циркуларну економију, можемо подићи БДП Републике Србије за један посто на годишњем нивоу, уколико будемо паметно трошили и будемо паметно инвестирали и уколико будемо покретали управо приватни капитал који се може удружити", напомиње Синиша Митровић из Привредне Коморе Србије.

По анализи Фискалног савета, због вишедеценијског занемаривања животне средине, наредних година потребно је улагати најмање по 500 милиона евра, и запослити велики број стручњака у тој области.

"Неке наше препоруке су биле да већ у следећој години може око 500 људи, недостајућих кадрова, да се запосли. Буџет то не би осетио, у принципу било је места, а то је опет само први корак. Потребно је пронаћи још квалификованих стручних људи како би ова област кренула напред", напомиње Слободан Минић из Фискалног савета.

Србија сада има шест запослених на пословима заштите животне средине на 100.000 становника, а Словенија их је, на пример, још 2003. имала 10 пута више.