Како је пандемија повећала штедњу – требају ли нам финансијски адвокати

У просеку месечно се од прошлог октобра штедело 5.668 динара, а мање од трећине грађана је задовољно сумом коју може да издвоји, највише за резерве за породицу и хитне случајеве.

Хасан Ханић који је и председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита, истакао је за РТС да је у Србији раст штедње веома приметан у последњих пет, шест година и то изнад остваривања ранијих просечних стопа раста. То је, нагласио је, последица веома стабилног банкарског сектора, ниске инфлације, која ће напомиње ове године бити нешто већа, и стабилног девизног курса.

И све то утиче да и физичка и правна лица повећавају своју штедњу.

"Банке данас имају довољно новца, средстава и кажемо да су исувише ликвидне да би прикупиле више новца и биле спремне да плате више каматне стопе. Банке имају довољно новца у односу на кредитне пласмане и воде рачуна о томе под којим условима могу да пласирају тај свој новац. Без обзира што су каматне стопе ниске то је свуда сада случај, цену одређује однос понуде и тражње новца на тржишту", објаснио је професор.

Појаснио је и да је инфлација релативно већа, али да се очекује да ће по свим проценама и у свету и Европи бити мања.

"Ако је стопа инфлације приближно као каматна стопа штедње на динарску штедњу, боље је штедети и ако је реална каматна стопа привремено негативна тада ће губитак оних који имају новац бити много мањи него да не штеде у банкама", сматра Ханић.

Штедња условљена пандемијом

Указао је да је страх од повећане неизвесности нешто већи условљен епидемијом. Штедња се јавља потребом да се финансирају неки крупнији пројекти, трајна скупља потрошна добра али и да се обезбеди више средстава за поједине фазе живота, у условима када појединац може да остане без посла.

"Да би се штедња појавила потребно је да појединац односно домаћинство располаже дискреционим дохотком. То је део дохотка који остаје када појединац задовољи основне животне потребе и тада се појављује простор за штедњу", рекао је Ханић.

Додао је да је важно да је тај простор за штедњу све већи и да грађани слободна средства депонују код банака што је услов да буде довољно новца и да цена за оне друге који користе кредит буде ниска, односно да тзв. пасивна каматна стопа које банке плаћају буде релативно нижа.

Простор за штедњу увек постоји, треба имати у виду да штеде оне категорије становништва чија су примања изнад одређене границе.

Међутим, истиче да треба имати у виду да ће се та граница значајно померати јер се у случају Србије очекује значајан привредни раст. Важно је и да стопа раста наших примања буде већа од стопе инфлације што обезбеђује да се више штеди.

Како планирати штедњу

Важно је планирати на почетку, и ту је важно финансијско планирање породичног буџета и зато неки видови штедње стимулишу појединца да мора да води рачуна и о расходној страни....

Сматра се оптимизацијом, планирањем, избегавањем импулсивних куповина, могу остварити веће уштеде на месечном нивоу и тиме стварати финансијска културу чиме се обезбеђује квалитетнији живот.

Додаје да је животно осигурање посебан вид осигурања али и посебан вид штедње и да је и ту простор да се повећа свест о томе и да осигуравајуће компаније упознају грађане с тим видом штедње.

"Да одмерите колико месечно можете да одвајате 10, 20, 50 евра да би у неком тренутку обезбедили школовање деци, неких изненадних тежих ситуација", саветује Ханић.

Увести адвокате финансијске саветнике

Препоручује да је веома важно за грађане да се, када доносе значаније финансијске одлуке, добро обавесте.  У том смислу, навео је, постоје многе радионице, начини да се грађани едукују, портали банака где појединац може да добије доста информација.

Такође, Удружење банака, Народна банка, па и пословне банке доста о раде на томе да се грађани претходно обавесте код оних који знају више о томе пре него што донесу одлуку.

Ханић сматра и да би требало да постоје адвокати саветници за финансијске одлуке.

"Требало би на друштвеном нивоу увести и предмете већ у основним школи као што је то случај у развијеним земљама како управљати својим финансијама, јер кад је то добро за појединца онда је добро за цело друштво", закључио је Хасан Ханић.