НБС објашњава шта је допринело расту инфлације у септембру

Позивајући се на податке Републичког завода за статистику, НБС наводи да је инфлација у септембру ове године на месечном нивоу износила 0,8 одсто, односно за 5,7 одсто више у односу на исти месец претходне године.

Из НБС истичу да су цене непрерађене хране у септембру ове, у односу на септембар претходне године биле веће за 17,9 одсто, највише као последица раста цена свежег поврћа од 36,2 одсто и раста цена свежег меса од 15,1 одсто.

Објашњавају да су таква кретања резултат снажног раста цена хране на глобалном нивоу, као и ефекта ниске прошлогодишње базе – цене и једне и друге групе производа су током претходне године биле на изразито ниским нивоима.

У мањој мери, међугодишњем расту цена непрерађене хране у септембру допринео је и раст цена свежег воћа од 6,2 одсто.

Цене енергената су у истом периоду повећане за 9,5 одсто, пре свега као последица снажног раста цене нафте на светском тржишту и достизања њеног преткризног нивоа, који је за последицу имао и повећање цена деривата нафте на домаћем тржишту од 16,3 одсто у односу на септембар претходне године када су цене биле на знатно нижем нивоу, објашњавају из НБС.

Када је реч о повећању међугодишње инфлације у односу на августовских 4,3 одсто, оно је и даље претежно вођено растом цена непрерађене хране, и то пре свега ценама поврћа, које су током целог трећег тромесечја имале сезонски неуобичајено кретање, између осталог и због неповољних временских услова и суше током летњих месеци.

У мањој мери, убрзању инфлације у септембру допринеле су и цене меса и воћа, као и цене појединих услуга.

Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, у септембру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,6 одсто, што указује на привременост инфлаторних притисака, наводе из НБС.

Додају да од почетка године, међугодишња базна инфлација креће се на нивоу од око два одсто, што је у великој мери, кажу из НБС, резултат и очуване стабилности девизног курса.

На привремени карактер инфлаторних притисака указују и инфлациона очекивања финансијског сектора за једну, две и три године унапред, која се и даље крећу око нивоа од три одсто, као и инфлациона очекивања привреде која се и даље крећу у распону од два одсто до три одсто.

Према пројекцији НБС, међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од три ± 1,5 одсто.

Од другог тромесечја наредне године из НБС очекују повратак међугодишње инфлације у границе циља, а затим од друге половине године и њено кретање око централне вредности циља, чему ће, додају, допринети и очување стабилности девизног курса и у наредном периоду.

НБС ће, кажу, на тај начин наставити да доприноси и очувању пословног, инвестиционог и потрошачког поверења, које је било кључ одржања производних капацитета током пандемије и које ће бити од велике важности за привредни раст и у наредном периоду.

Имајући у виду високу базу из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од три ± 1,5 одсто.

Ризици по питању инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена непрерађене хране и глобалне цене енергената, наглашавају из НБС.