Домино ефекат поскупљења енергената, прети ли општи пораст цена

Бојан Станић из Привредне коморе Србије објашњава да је до пораста цена дошло у другој половини прошле године, када је привреда кренула лагано да се опоравља после пандемије.

Тада је, како каже, дошло до дисбаланса између понуде и тражње, због чега су порасле цене индустријских производа, житарица, енергената, као и цене транспорта.

"То се интензивирало у 2021. години и последњих недеља, иако је било назнака и раније. Имамо ту енергетску кризу из простог разлога што је тражња привреде константно велика, понуда је ограничена и тиме што је смањена производња угља из потребе да се организује смањење емисије угљен-диоксида. Из тог разлога имали смо пораст цене енергената", рекао је Станић.

Као пример навео је природни гас, који се третира као чиста енергија, а чија је цена од почетка године порасла 125 процената, а само последњих месец дана око 25 одсто.

"Сада Кина као велики енергетски потрошач тражи доста тог течног гаса, што само гура цену на више", додаје Станић.

Пројектоване стопе раста на стакленим ногама

Гост Дневника напомиње и да смо сада на прагу контраситуације.

"Да услед ограничења понуде и пораста цене енергената производња знатно успорава и одређене делатности су већ смањиле производњу, и то може да доведе до тога да пројектоване стопе раста на глобалном нивоу буду смањене", рекао је Станић.

Говорећи о најави једне цементаре да ће због поскупљења енергената и она за 25 одсто подићи цене, о чему је говорио председник Србије Александар Вучић, Станић је навео да то не мора да значи да ће и цене у грађевини бити за 25 одсто веће.

"Раст не мора да прати линеарно, али оно што је битна ствар јесте да када основни инпути за производњу поскупе свакако ће и финалне услуге и производи поскупети", рекао је Станић.

Истиче да је реч о глобалном проблему на који појединачна држава не може да утиче, али да од њене економске снаге зависи да ли може да интервенише и субвенционише ниже цене енергената за привреду, становништво.

Ризик од стагфлације 

Како каже, од почетка године привредници у Србији су упозоравали на пораст цена инпута, а све више се жале и на пораст цене електричне енергије.

Сада се говори да се заједно са Владом ради на томе да се пронађу механизми одговора на ову кризу како би се очувала основа за пројектовани економски раст од између 6,5 и седам одсто, рекао је Станић.

Истиче да време није савезник за решавање проблема, јер се приближава зима, када домаћинства троше више енергената. Такође, од тога колико ће ледених дана бити током зиме зависи и то колико ће она утицати на потрошњу.

Указује на то да се у виду мора имати и оно што се дешава на међународном тржишту.

"Општи пораст цена. Дакле, инфлација рецимо у САД је на тридесетогодишњем максимуму. Са једне стране, то се правда том неравнотежом између понуде и тражње, али има аналитичара који говоре да је привреда постала прегрејана услед дуготрајне експанзије монетарне политике која је упумпала велики новац у привреду, а тржиште није било у могућности да то потпуно избалансира", рекао је Станић.

Истиче да општи пораст цена и енергетска криза могу довести до онога што се зове стагфлација – успоравање привредног раста, а с друге стране континуирани пораст инфлације.

"Имате стагнацију и инфлацију руку под руку. То није известан сценарио који ће се десити, али то је један од кључних ризика који може да угризи светски опоравак у средњем року јер може да траје више година и постепено услед ниског раста и пораста цена долази до постепеног пораста незапослености", рекао је Станић.