Да ли смо распродали породично благо или је злато изашло из моде

Државе више него икад купују злато чија цена из квартала у квартал расте. Када је реч о грађанима, они могу да улажу у инвестиционо злато, али је та пракса код нас још недовољно развијена. Због тога, они који имају новца, углавном купују дукате или оно што им је тренутно потребно.

У једној ексклузивној златари у Београду кажу да се тражња злата повећала од почетка пандемије.

"Људи као да су изгубили поверење у новац и највише купују дукате и драго камење. Нама је на промет највише утицало то што није било венчања, крштења и других славља, али сада се ситуација полако поправља. Злато никада не може пропасти и његова цена у кризама увек расте, тако да све оно што имамо код куће, у личном власништву представља одређену сигурност", каже Невена, која је и власница златаре.

Како каже, највише се купује вереничко прстење од злата са брилијантима и бурме.

"За веренички прстен потребно је издвојити једну просечну плату. И наша препорука је да се толико новца припреми, јер је то нешто што ће ваша будућа жена носити цео живот", додаје Невена.

Oбилазак златара по граду показао је да је у мањим породичним златарским радњама продаја у последњих годину и по дана слаба.

"Продаја је готово стала и купује се минимално. За крштења и рођења више се не купује као раније. Ако је реч о блиској фамилији, онда се и одвоји нешто новца, а за даљу родбину и пријатеље, купује се само минимално", наводи Милош чија породица деценијама држи златару.

Штек за црне дане 

Злато се увек чувало за црне дане и продавало по потреби. За грам злата најлошијег квалитета може се добити 1.700 динара, а за грам оног најфинијег и 3.850 динара. Исплативо је, па чак и популарно, такозвано зубно 20-каратно злато, чија је откупна цена нешто више од четири хиљаде.

Они који имају неоштећени дукат Франц Јозеф могу да га продају и за 20.000 динара, док се највише новца, 194.000 динара, може добити за златне кованице, као што је, на пример, кованица Бечке филхармоније.

"Како сада ствари стоје, изгледа да су грађани већину кућног накита већ продали", каже Милош.

Напомиње да ретко ко долази да прода злато.

"Ако се неко и одлучи да прода златан накит обично одмах тражи и новац. Најтеже се одричемо успомена, али се дешава да грађани продају и веренички прстен и бурму. Најчешће се ради замена, па за стари накит који није више модеран, добијете нешто ново, што излију златари", додаје Милош.

За разлику од злата, цена сребра на светском тржишну не скаче, па је и у јувелирницама јефтиније.

"Најчешће купују студенти. Часте се неком огрлицом, наруквицом за које треба издвојити од 1.000 до 1.500 динара", каже Милош.

Ако, пак, одлучите да продате нешто од сребрнине, нећете се нимало усрећити. Наиме, откупна цена сребра у златари је само 40 динара за грам.